Iako se danas mnogo više priča o mentalnom zdravlju, i dalje smo svedoci raznih predrasuda kada je reč o mentalnim poremećajima. U ovoj objavi ukazujemo na neke od najčešćih.
Mentalni poremećaji su znak slabosti.
Mentalni poremećaji nisu ni u kakvoj vezi s karakterom ili snagom.
Reč je o složenoj kombinaciji genetskih i sredinskih faktora. Svetska zdravstvena organizacija izveštava da svaka 4. osoba tokom života može razviti probleme vezane za mentalno zdravlje.
“To je sve samo u tvojoj glavi.” “Samo misli pozitivno.”
Simptomi mentalnih poremećaja su stvarni i mogu dovesti do ozbiljnih posledica.
Ignorisanje često može samo da pogorša stanje. Pozitivno razmišljanje ne može izlečiti depresiju, anksioznost ili druge poremećaje. Podrška i (farma)terapija su ti koji pomažu.
Ljudi koji boluju od mentalnih poremećaja su opasni.
Svega 4% ukupnog nasilja u društvu je počinjeno od strane osoba s mentalnim poremećajem.
Većina nije opasna. Mnogo češće su oni ti koji pate, koji su žrtve nasilja i kojima treba podrška.
Depresija je samo tuga.
Depresija je kompleksan poremećaj koji može uključivati osećaj bezvrednosti, umor, gubitak interesovanja za stvari koje su nas zanimale, probleme sa koncentracijom, spavanjem…
Ne radi se o prolaznoj emociji tuge, koju svi osećamo s vremena na vreme.
Deluješ dobro, dakle, dobro si.
Spolja često sve može izgledati o.k., dok neko istovremeno vodi nevidljive borbe u sebi.
Naočigled može delovati da je osoba skroz funkcionalna (ide na posao, podiže decu…) a da se istovremeno bori s depresijom ili anksioznošću.
Psihoterapija je samo za “teške slučajeve”.
Psihoterapija je za svakog ko želi da bolje razume sebe i svoje relacije s drugima.
Nije neophodno čekati ozbiljnu krizu da bi potražio/la pomoć. Kao i kad je reč o fizičkom zdravlju, preventiva je jako važna i kada je reč o mentalnom zdravlju.
Razbijanjem predrasuda smanjujemo stigmu, kojoj su svakodnevno, u raznim oblicima, izloženi ljudi koji pate od nekog mentalnog poremećaja.
Zato hajde da zajedno gradimo prostor za razumevanje i podršku.
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
IntroSpectrum