Kraj marta i početak aprila smo na društvenim mrežama posvetili objavama koje su se ticale veze tela i psihe. Pisali smo o: bolestima srca, malignim oboljenjima, o multiploj sklerozi, kao i o relaksacionim tehnikama.

Bolesti srca

Prema statistikama čak 30% smrtnih slučajeva je u vezi sa bolestima srca. Neki od psiholoških faktora rizika za ova oboljenja su (Rozanski, 2014):

• zanemarivanje fizičkog zdravlja (neaktivnost, nezdrava ishrana, uzimanje psihoaktivnih suspstanci, nedovoljno odmora, relaksacije…);
• neprijatna emocionalna stanja;
• izloženost stresu;
• nedovoljno razvijen socijalan život i sistem podrške…

Kakve vrste stresa su u vezi sa bolestima srca?

• Hronični i akutni stres (na poslu, u partnerskom odnosu, porodici, društvenom životu,…)

• Naročito su stresne neizvesne situacije, gde pojedinac nema puno kontrole nad ishodom.

Koji tip ličnosti pokazuje vezu sa bolestima srca?

1. Tip A – ove osobe karakteriše kompetativnost, ambicioznost, dominantnost, nestrpljivost, sklonost agresiji.
2. Tip D – ove osobe karakteriše preterana briga, često neraspoloženje, sklonost socijalnom povlačenju i izolaciji.
3. Tip B su smirene i emocionalno stabilne osobe i one generalno pokazuju tendenciju ka najzdravijem životu.

Istraživanja pokazuju da osobine i ponašanja koje umanjuju rizik za pojavu bolesta srca su (Novakov, 2023): optimizam, savesnost, otvorenost ka novim iskustvima, društvenost, altruizam, ali i uređivanje bašte, imanje kućnog ljubimca.

Koja psihološka stanja su u vezi sa bolestima srca?

Kod pacijenata koji imaju neku bolest srca se često javlja depresija, ali važi i obrnuto. Za depresivna stanja je karakteristično konzumiranje psihoaktivnih supstanci, fizička neaktivnost, pesimizam, hormonski disbalans što posledično može dovesti do bolesti srca.

Vrlo aktivan simpatički nervni sistem povezuje bolesti srca i anksioznost, ali ni ovde nije do kraja rasvetljena uzročno-posledična veza.

Iako se bolesti srca kod laika u najvećoj meri povezuju sa besom i hostilnošću, veza neminovno postoji, ali ona nije toliko jaka kao recimo između bolesti srca i depresije.

Prevencija i lečenje bolesti srca:

1. Promena životnog stila (zdrava ishrana, fizička aktivnost, nekonzumiranje psihoaktivnih supstanci…);
2. Razvijanje veština (upravljanje stresom, vremenom, rešavanje problema, socijalne veštine…);
3. Tehnike relaksacije (meditacija, „mindfulness“, vođena fantazija, autogeni trening, progresivna mišićna relaksacija…);
4. Psihoterapija;
5. Socijalna podrška;
6. Lekovi…

Izvor objave je udžbenik Zdravstvena psihologija (2023) autora Biro, Mihić, Đurović, Novakov, Krstić i Dukić, gde se ujedno može naći detaljnije obrađena ova tematika.

Maligna oboljenja

Kancer (rak) je bolest gde u organizmu krenu nekontrolisano rasti i umnožavati se patološki izmenjene ćelije, a na to utiču (Novakov, 2023):

1. Genetski faktori;
2. Poremećeni rad imunog sistema;
3. Virusne infekcije;
4. Sredinski kancerogeni uticaji (radijacija, UV zračenje, pesticidi…)
5. Rizično ponašanje i štetne navike (nedovoljno fizičke aktivnosti, nezdrava ishrana, neadekvatno izlaganje suncu, konzumiranje alkohola, cigareta…)

Mnoga istraživanja su pokazala vezu između stresa i funkcionisanja imunog sistema. Naime, akutni, kratkotrajni stres može dovesti i do jačanja imunog sistema dok hronični stres vodi do slabljenja imunog sistema, organizam postaje sve više iscrpljen i sve više podložan bolestima.

Psihoonkologija, disciplina nastala ’70ih god. a čiji je osnivač psihijatrica Džimi Holand, obuhvata dve dimenzije (Petković i Sapundžić, 2014):

1. psihološke reakcije onkoloških pacijanata i članova njihove porodice na bolest, u svim fazama;
2. psihološke, socijalne i bihejvioralne činioce koji doprinose razvoju kancera, ali i preživljavanju onkoloških pacijenata.

Koje su psihološke reakcije na kancer?

• šok, neverica, strah (od toka bolesti, smrti), ljutnja („Zašto baš ja?“), tuga, osećaj bespomoćnosti, samopreispitivanje, gubitak osećaja kontrole, zabrinutost, opadanje koncentracije i pažnje, preokupiranost bolešću…
• Sve su ovo normalne reakcije na izrazito stresan životni događaj!!!

Ipak, moguće su i depresivne reakcije: krivica, socijalno povlačenje, suicidalne ideje, gubitak smisla, zloupotreba psihoaktivnih supstanci… kao i anksiozne reakcije, kao reakcija na neizvesnosti koje prate bolest. Takođe se često javljaju problemi vezani za sliku o svom telu (npr. usled opadanja kose), problemi sa seksualnošću i intimnošću, smanjeno samopoštovanje, doživljaj usamljenosti.

Ovakve reakcije mogu dodatno negativno uticati na dalji tok bolesti.

Činioci koji doprinose psihološkoj adaptaciji na kancer i uspešnijem lečenju (Novakov, 2023):

• Pozitivna percepcija ličnih kapaciteta i sposobnosti nošenja sa izazovnim životnim situacijama.
• Korišćenje aktivnih, na problem usmerenih strategija: prikupljanje informacija o bolesti i metodama lečenja, konsultacije s lekarima, promena životnih navika, učenje regulisanja emocija, primena relaksacionih tehnika, traženje socijalne podrške..

Zato je neopisivo važno da pacijenti imaju jasne i tačne informacije o svojoj bolesti i metodama lečenja kroz kontinuiranu komunikaciju sa svojim lekarima, kao i da imaju adekvatnu socijalnu i psihološku podršku prilikom suočavanja i lečenja svog oboljenja.

Izvor objave je udžbenik Zdravstvena psihologija (2023) autora Biro, Mihić, Đurović, Novakov, Krstić i Dukić, gde se ujedno može naći detaljnije obrađena ova tematika.

Multipla skleroza

Multipla skleroza je autoimuna bolest koja zahvata centralni nervni sistem. Oko 2 miliona ljudi na svetu boluje od ove bolesti, a dva puta je češća kod žena nego kod muškaraca. Zahvata najčešće mlađu odraslu, radno aktivnu populaciju.

Tip i težina bolesti značajno variraju među pacijentima. Kao simptomi su česti:

• variranje od blage ukočenosti, otežanog hodanja do potpune oduzetosti;
• problemi sa vidom;
• teškoće u govoru;
• tremor;
• vrtoglavica;
• problemi s koncentracijom, pažnjom, pamćenjem…

Kad je reč o uzroku bolesti, najčešće se navodi interakcija ekoloških faktora sredine i genetike. Osim toga, i ovde igraju ulogu psihološki faktori (izloženost stresu i stil suočavanja sa istim, tip ličnosti…)

Čak 80% obolelih od MS je imalo veći stresor u periodu pre uspostavljanja dijagnoze. Često u svom iskustvu imaju značajan gubitak, odbacivanje i/ili snažan osećaj usamljenosti.

Osobe sa MS karakteriše osećaj bespomoćnosti i zavisnost od drugih ljudi. Imaju veliku potrebu za ljubavlju i pohvalom, dok su sami često nezreli u socijalnim relacijama. Agresivne impulse teško izražavaju i generalno se suzdržavaju u ekspresiji negativnih emocija (Šendula-Jengić i Guščić, 2012).

Svaka hronična bolest sama po sebi uzrokuje visok stres. Konkretno, za MS je karakteristično dugo postavljanje same dijagnoze, nepredvidljivost bolesti, novi simptomi i konstantno prilagođavanje na njih, razna kognitivna oštećenja.

Prisutnost psiholoških problema kod osoba koje boluju od MS zavisi od težine bolesti, količine socijalne podrške koju imaju, primenjenog tretmana… Depresiju i MS karakteriše visok nivo kortizola. Pacijenti kod kojih su dominantni umor i telesni simptomi imaju smanjenu mogućnost rekreacije, uživanja u hobijima i druženjima, što dalje doprinosi pojavi depresije. Neurološka oštećenja kod MS često budu uzrok i bipolarnog poremećaja. Pacijenti mogu biti skloni euforiji, patološkom smejanju ili plakanju. Bolest može voditi i do karakternih promena: veće sklonosti ka ponavljanju određenih ponašanja i manje inhibiranosti u socijalnim interakcijama.

Novije metode lečenja MS podrazumevaju uključivanje cele porodice obolelog, kako radi pružanja podrške, tako i radi pružanje informacija i edukacije svih članova o samoj bolesti, njenom toku i o promenama koje unosi u porodično funkcionisanje.

Kao i kod svih hroničnih bolesti, za uspešnije lečenje je neophodno da pacijent i porodica budu adekvatno informisani o bolesti, da osoba prima adekvatnu terapiju, kao i da raspolaže psihološkom i socijalnom pomoći. Time se značajno usporava sam progres bolesti.

Relaksacione tehnike

Relaksacione tehnike se prevashodno koriste za bolje nošenje sa stresom, prevazilaženje anksioznosti i zarad prevencije ili ublažavanja psihosomatskih bolesti. Cilj je postići stanje relaksacije, koje je u potpunosti fiziološki drugačije u odnosu na stanje organizma dok je pod stresom.

Herbert Benson je 1975. god. opisao tzv. relaksacioni odgovor organizma:

• usporavanje srčanog ritma, disanja i metabolizma;
• smanjivanje mišićne napetosti, potrošnje kiseonika, analitičkog mišljenja;
• snižavanje krvnog pritiska;
• povećanje fiziološkog otpora kože i bioelektrične aktivnosti alfa talasa u mozgu.

Otuda ne čudi da se pokazalo da dugoročna primena relaksacionih tehnika dovodi do (Born, 2005):

• ublažavanja anksioznosti;
• sprečavanja akumulacije stresa;
• povećanja energije i produktivnosti;
• poboljšanja pažnje i koncentracije;
• redukcije nesanice i umora;
• sprečavanja ili redukcije psihosomatskih poremećaja (visok krvni pritisak, migrena, glavobolja, astma, čirevi,…)
• jačanja samopouzdanja i smanjivanja samookrivljavanja;
• povećane dostupnosti osećanja.

Neke od najpoznatijih tehnika relaksacije su:

1. Abdominalno disanje (disanje trbuhom).
2. Progresivna mišićna relaksacija – tehnika koju je razvio Džejkobson a koja se zasniva na tome da se mišić prvo stegne na nekoliko sekundi a potom opusti. Stezanje i opuštanje različitih grupa mišića dovodi do duboke relaksacije tela.
3. Meditacija;
4. Vođena imaginacija;
5. Autogeni trening – više o ovoj tehnici možete naći na našem sajtu: Autogeni trening – IntroSpectrum
6. Biološka povratna informacija tela – učenje kontrole sopstvenih psihofizioloških funkcija uz pomoć povratnih informacija koje se dobijaju preko savremene elektronske tehnologije;
7. Joga…

Koje su opšte smernice za vežbanje relaksacionih tehnika?

1. Vežbajte najmanje 20 min. dnevno.
2. Nađite mirno mesto za vežbanje.
3. Vežbajte uvek u isto vreme (kako bi vežbanje postalo rutina).
4. Vežbajte na prazan stoma (procesi varenja ometaju stanje relaksacije).
5. Zauzmite udoban položaj, u udobnoj odeći.

Koje su najčešće prepreke u vežbanju?

• „Nemam vremena.“

Jedna zen izreka kaže: „Treba da meditirate 20 min. dnevno. Osim ako ste jako zauzeti. Onda meditirajte sat vremena.“

• „Nemam odgovarajući prostor za opuštanje.“

Rešenje: napravite ga.

• „Vežbe su suviše spore i dosadne.“

Da li su vežbe spore ili su nam, pak, životi prebrzi? U redu je da usporite. Štaviše, poželjno je.

Piše:

Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

tanja.petrovic@introspectrum.rs

IntroSpectrum