Visoke temperature ne opterećuju samo telo. Mogu uticati na raspoloženje, koncentraciju, toleranciju na frustraciju i, generalno, na način na koji reagujemo na druge ljude.
Sigurno ste primetili burnije reakcije ljudi tokom leta (u saobraćaju, dok čekate u redu, na poslu, u bliskim relacijama…). Kada je organizam preopterećen toplotom, više energije troši na regulaciju telesne temperature. Zato se lakše javljaju umor, napetost, razdražljivost i ozbiljno opada nivo tolerancije na frustraciju (Anderson, 2001).
Istraživanja najčešće ukazuju na vezu između visokih temperatura i porasta agresivnih misli, osećanja i ponašanja. Kad nam je vruće, skloniji smo tumačenju tuđih postupaka kao neprijateljskih, što ozbiljno uvećava verovatnoću da ćemo reagovati svađalački.
Napomena: Vrućina je statistički povezana sa agresijom, ali ona nikako nije opravdanje za neadekvatno ponašanje.
Stres izazvan vrućinom može negativno uticati na pažnju, radnu memoriju i donošenje odluka. Zato na vrućini češće zaboravljamo, grešimo, odlažemo obaveze, ređe zastanemo i realno procenimo situaciju već reagujemo nepromišljeno (Almas i sar., 2019/2020).
Loš san kao posredni faktor:
Velika međunarodna studija pokazala je da više noćne temperature skraćuju san, najviše u pravcu kasnijeg uspavljivanja i češćeg buđenja tokom noći. Manjak sna zatim može doprineti lošijem raspoloženju i slabijoj emocionalnoj kontroli narednog dana (Minor i sar., 2022).
Osetljive kategorije:
Vrućina posebno može opteretiti osobe koje već imaju poteškoće sa mentalnim zdravljem, starije osobe, malu decu, ljude koji rade napolju ili u pregrejanim prostorijama, bez mogućnosti rashlađivanja.
Pregled 35 studija pokazao je da su visoke temperature i toplotni talasi u vezi sa većim korišćenjem službi za mentalno zdravlje (Thompson i sar., 2018).
Praktične smernice:
Tokom vrućine, korisno je smanjiti očekivanja od sebe i drugih: praviti pauze, unositi dovoljno tečnosti, izbegavati nepotrebne konflikte i odložiti važne razgovore ili odluke, ako smo iscrpljeni.
Vrućina ne određuje naše ponašanje, ali menja uslove u kojima reagujemo. Razumevanje toga pomaže nam da imamo više obzira prema sebi i drugima.
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
tanja.petrovic@introspectrum.rs
IntroSpectrum