Šta je tretman ćutanjem?
Reč je o pasivno-agresivnom ponašanju, jednom vidu emocionalne manipulacije, gde osoba namerno ignoriše postojanje druge strane, prekida svaki vid komunikacije i kreira emocionalnu distancu kao vid kazne i pritiska. Glavna svrha ovog ponašanja je kontrolisanje druge osobe dok „ne nauči lekciju“.
Šta liči ali ne spada u tretman ćutanjem?
Svako privremeno povlačenje, pauza u komuniciranju koje nije namerno ponašanje već ide iz potrebe osobe da se kratkoročno povuče kako bi se primirila, ostvarila potrebu za ličnim prostorom ili, čak, i iz neznanja kako da reši konflikt NIJE tretman ćutanjem jer mu nije svrha kažnjavanje druge strane.
Šta je u pozadini tretmana ćutanjem?
- potreba za kontrolom (dominiranje odnosom, teranje druge strane da se prilagodi…);
- pasivna agresija (kažnjavanje druge strane bez otvorene agresije);
- strah od konflikta i emocionalna nezrelost (strah od otvorenog sukoba, nemogućnost prepoznavanja i upravljanja svojim emocijama)…
Šta se želi postići ovim tretmanom?
- kontrolisanje odnosa („da bude po mom“);
- kažnjavanje druge strane jer se „drznula da misli drugačije“;
- prebacivanje odgovornosti i pobuđivanje krivice kod drugog (za sopstvene greške, za probleme u odnosu…);
- testiranje lojalnosti („ako me voliš, uradićeš sve da progovorim“).
Koje posledice ovaj tretman ima po osobu koja je sklona ovom ponašanju?
- osoba ne radi na svom emocionalnom sazrevanju i ostaje „zarobljena“ u ovom destruktivnom obrascu;
- vremenom često bude napuštena zbog ovog ponašanja pa samim tim ne uspeva da izgradi bliskost i poverenje;
- samopouzdanje joj se sve više narušava;
- akumuliranje nezdravih emocija dovodi do psihičkih i fizičkih tegoba…
Kakve su moguće posledice po osobu koja trpi ovakav tretman?
- preterano preuzimanje odgovornosti što vodi ka stalnom osećaju krivice;
- anksioznost („šta ako opet pogrešim?);
- sve niže samopouzdanje;
- emocionalna bol i usamljenost;
- zavisnost od osobe koja tretira ćutanjem;
- ostajanje u emocionalnom zlostavljanju…
Kako prevazići ovakvo sopstveno ponašanje?
- razumevanjem okidača (strah od svađe, gubitka kontrole, preplavljenosti emocija…)
- učenjem da se emocije imenuju i iskazuju;
- traženjem pauze za smirivanje (ako je konflikt preplavljujući);
- spremnošću da se drugi sasluša;
- učenjem izražavanja sopstvenih potreba;
- preuzimanjem lične odgovornosti;
- psihoterapijskim radom…
Šta ako trpite ovaj tretman?
- Prvi i najvažniji korak je njegovo prepoznavanje.
- Postavljanje granica („Poštujem tvoju potrebu za prostorom, ali ignorisanje mi nije prihvatljivo. Možemo pauzirati ovaj razgovor, ali želim da ga nastavimo kada oboje budemo spremni.“
- Ukoliko se, uprkos uloženom trudu, odnos ne menja, važno je sagledati da li je tretman ćutanjem deo šireg obrasca emocionalnog povređivanja i razmotriti korake u pravcu svoje dobrobiti — uključujući i mogućnost udaljavanja iz odnosa.
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
IntroSpectrum