Prvih pet kategorija „teških“ saradnika čine osobe koje na više ili manje očigledan način demonstriraju agresivno ponašanje:
- Sveznalice („buldožeri“ i „baloni“) – agresiju pokazuju kroz dominaciju i moć;
- Otvoreno agresivni;
- „Kritizeri“ i „negativisti“ – agresiju pokazuju na pasivniji način, sabotirajući sva moguća rešenja.
Sveznalice – „buldožeri“ i „baloni“:
Ova kategorija ima prema saradnicima izuzetno zahtevajući pristup, priznaju samo svoj način rada, usmereni su na traženje grešaka, stvari ne smeju odstupati od plana, neuspeh nije opcija… Saradnike često nipodaštavaju, ne dozvoljavaju im da se iskažu, ubijaju svaki vid kreativnosti…
Dok „buldožeri“ mogu biti (delimično) kompetentni u svojoj oblasti, „baloni“ često imaju vrlo iskrivljenu sliku o svojoj stručnosti.
Otvoreno agresivni:
Imaju stav da su uvek u pravu, što ih vodi u česte konflikte sa kolegama. Ironični su, vređaju druge, skloni su tome da ih omalovažavaju…
Na saradnike izuzetno negativno utiču pravljenjem neprijatne atmosfere za rad i forsiranjem konstantnih konflikata.
„Kritizeri“ i „negativsti“:
„Kritizeri“ se usmeravaju isključivo na ono šta sve ne valja u trenutnom planu, dok „negativisti“ večito predviđaju šta sve može poći po zlu ako bi se trenutni plan sproveo u delo. Ni jedni ni drugi pri tome ne nude nikakva rešenja za uočene probleme, što njihove saradnike naročito frustrira.
U pozadini ovakvog ponašanja je čest strah od preuzimanja rizika za donešene odluke i neosvešćena zavist prema ljudima koji su spremni da pokažu taj rizik.
Naredne dve kategorije teških saradnika čine, surprotno prethodnim, ekstremno prijatni ljudi koji teže da udovolje svima i nađu savršena rešenja, zbog čega upravo izostaju konkretne odluke:
- Neodlučni;
- „Kako ćemo? Lako ćemo!“
„Neodlučni“ ne mogu da donesu odluku i da je se drže već je stalno menjaju, preispituju… Postavljaju gomilu pitanja ali nikad dovoljno za finalni zaključak i konačnu odluku, što saradnike počinje izuzetno frustrirati.
„Kako ćemo? Lako ćemo!“ tip ljudi obećava „kule i gradove“, a realizacije obećanog gotovo da nema. Govore ono što sagovornici žele da čuju, nikad ne iznose svoja neslaganja, izbegavaju konflikte. Vrlo su nasmejani i ljubazni. No, očekivano, izostanak konkretnih akcija i realizacije obećanog dovodi do frustracije kod njihovih saradnika.
I za kraj, posebnu kategoriju „teških“ saradnika čine „tihi i hladni“.
Ovaj tip ljudi ne stavlja ni na koji način do znanja šta zaista misle i kako se osećaju. Što bi se reklo, „nit’ šume, nit’ žubore“.
Ovo izuzetno frustrira sadadnike jer nikad ne znaju na čemu su sa njima niti šta mogu da očekuju od njih u budućnosti.
Nakon opisa kategorija, postavlja se pitanje: kako sa njima?
Kako sa sveznalicama – „buldožeri“ i „baloni“?
*Agresijom pokazuju dominaciju i moć.
Ovde se često radi o nadređenim, zato je u redu zauzeti podređenu, ali saradničku poziciju (izbegavati postavljanje kao još jedan ekspert). Potrebno je uvažiti njihovo mišljene i eventualno tražiti obrazloženja, ne suprotstavljati im se otvoreno. Za razgovor sa njima je bitno dobro se pripremiti, upoznati se sa problematikom a alternativna rešenja predočavati pažljivo, npr. „Kako Vam se čini mogućnost…?“
Kako sa otvoreno agresivnim?
Ovde je najvažnije ne upecati se tj. ne skliznuti u agresiju ili pravdanje. Nemojte ih prekidati, ali uzmite reč u njihovoj pauzi. Zauzmite ravnopravan položaj (i neverbalno: ako sede, sedite i Vi; ako stoje, stojite i vi), održavajte kontakt očima, imajte jasan stav, postavite granice. Izbegavajte činjenični govor (npr. To što govorite nema smisla.) već koristite Ja govor (npr. Smatram da te mere neće uroditi plodom.)
Kako sa „kritizerima“ i „negativstima“?
*Agresiju pokazuju pasivnije, tako što sabotiraju rešenja.
Vidite da li je nešto od njihovih kritika i „predskazanja“ korisno (jer zna da bude). Ne branite se i ne napadajte već konkretizujte. Naime, oni često koriste u govoru: „uvek“ i „nikad“. Umesto toga, recite: „Dakle, Vi smatrate da ćemo se u ovom procesu suočiti s tim i tim problemom?“ Pitajte ih za rešenje ili alternativni pristup problemu. Eventualno ih Vi predočite.
Narednu kategoriju teških saradnika čine ekstremno prijatni ljudi. Kako sa njima?
Kako sa „neodlučnim“?
Ovim osobama treba pomoći u definisanju mogućih rešenja i podržati ih u tome da se, od izlistanih opcija, opredele za jednu. Ne treba ih pritiskati ali treba da postoji neki vremenski okvir do kad odluku treba doneti. Sve vreme ih treba pratiti i osnažiti kad naiđe neodlučnost. Nagradite ih kad uspeju da donesu odluku.
Šta sa „Kako ćemo? Lako ćemo!“ tipom saradnika?
Sa njima insistirajte na tome da kažu svoje mišljenje i da zajedno smislite konkretne akcije do željenog cilja. Istaknite im da je bolje da Vas odbiju nego da preuzmu posao koji neće odraditi. S ovim tipom ljudi budite spremni na kompromise.
I na kraju, kako sa „tihim i hladnim“?
Njih je najvažnije „isprovocirati“ na razgovor. To ćete postići tako što ćete postavljati otvorena pitanja, npr.: „Šta Vi mislite o konkretnom predlogu?“, umesto postavljanja zatvorenih pitanja: „Da li se slažete?“ gde mogu da odgovore sa Da/Ne. Zakazujte sa njima razgovore i budite istrajni.
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
IntroSpectrum