Pod sumanutostima se podrazumevaju uverenja, zasnovana na iskrivljenim činjenicama. Osoba koja ima sumanutosti se ponaša u skladu sa njima, ni malo ih ne dovodeći u pitanje. Zdravorazumsko osporavanje takvih ideja najčešće nema nikakvog efekta.
Prema sadržaju, sumanute ideje se mogu podeliti na:
- sumanute ideje proganjanja;
- sumanute ideje odnosa;
- sumanute ideje veličine;
- sumanute ideje krivice;
- hipohondrijake sumanute ideje;
- erotomanske sumanute ideje…
Sumanute ideje proganjanja – osoba je ubeđena da je neko progoni (bliska ili nepoznata osoba, pojedinac ili grupa, članovi određene organizacije ili državne institucije…)
Sumanute ideje odnosa – osoba sve iz svog okruženja dovodi u vezu sa sobom. Npr. pogled neznanca, smeškanje glumca, govor političara… Smatra da ništa to nije slučajno već da joj se nešto poručuje, smera, preti…
Sumanute ideje veličine (ekspanzivne, grandomanske) – osoba za sebe tvrdi da je poznata, istorijska ličnost, da poseduje veliko bogatstvo, da je njen uticaj ključan na svetska dešavanja, da je mesija, kraljevskog porekla i sl.
Sumanute ideje krivice – osoba sebe krivi za dešavanja koja nemaju nikakve veze sa njom, npr. za početak svetskog rata i sl. Nalazi svoju odgovornost i za događaje koji su se desili pre njegovog/njenog rođenja.
Hipohondrijske sumanute ideje – osoba veruje da boluje od neke bolesti, iako za to ne postoji ni jedan objektivan dokaz.
Erotomanske sumanute ideje – osoba veruje da je neka poznata ličnost zainteresovana za nju, iako objektivno nikad nisu ostvarili nikakav kontakt. Veruje da joj šalje poruke preko pesme, uloge, intervjua…
Sumanute ideje su izazovne za lečenje jer pacijent čvrsto veruje u njih i ne uzima u obzir dokaze iz realnosti koji ih osporavaju. Gotovo uvek se primenjuje farmakoterapija.
Iz tog razloga, neophodan korak je javljanje psihijatru, koji će najčešće u saradnji s kliničkim psihologom, uraditi (psiho)dijagnostiku i dati dalje smernice za lečenje.
Ove godine je izašao nastavak filma Joker, pod nazivom “Folie à deux”, što u prevodu s francuskog znači – “ludilo u dvoje”. Ovde se nećemo baviti analizom filma već njegovim naslovom.
Da li ste znali da je „folie à deux“ zapravo naziv mentalnog poremećaja?
”Folie à deux” predstavlja prenos sumanutih ideja sa jedne osobe na drugu, zbog čega se često zove i indukovana psihoza. Naime, samo jedna osoba zaista ima psihotični poremećaj. Ona je obično dominantnija u odnosu i polako vremenom prenosi svoje sumanute ideje na drugu, submisivnu osobu u odnosu.
Kao što se da pretpostaviti, radi se najčešće o emocionalno bliskim osobama, članovima iste porodice. To mogu biti partneri, sestre/braća, roditelj i dete…
Osoba koja autentično ima psihotični poremećaj je obično dominantnija, inteligentnija, obrazovanija… Sa druge strane, osoba kod koje je psihoza indukovana je često pasivna, submisivna, niskog samouzdanja i zavisna od dominantne osobe.
Jules Baillarger je prvi opisao ovaj poremećaj, 1860. god., dok su sam naziv „folie à deux“ dali psihijatri, Laseague i Falret, 1877. god.
Ključan faktor rizika za razvoj ove patologije je socijalna izolovanost. Naime, što je par manje u kontaktu s društvom, to je manja verovatnoća preispitivanja sumanutih ideja već one postaju istine same po sebi.
U literaturi se navode 4 forme ”ludila u dvoje“:
- Folie imposée (Lasegue i Falret, 1877) – osoba sa autentičnim sumanutim idejama indukuje iste ideje i ponašanja psihički zdravoj osobi, s kojom je u bliskom kontaktu. Razdvajanje dovodi do brzog oporavka kod osobe kojoj su indukovane sumanutosti.
- Folie simultanée (Tegis, 1880) – sumanute ideje se razvijaju nezavisno i paralelno kod obe osobe koje su u bliskoj vezi. Obe osobe imaju genetsku predispoziciju za psihozu.
- Folie communiquée (Marandon de Montyel, 1881) – psihoza se indukuje kod druge osobe u odnosu, uprkos dužem periodu odoljevanja i ne nestaje nakon razdvajanja. I ovde zapravo imamo genetsku predispoziciju za psihozu kod obe osobe.
- Folie induite (Lehmann, 1885) – već postojeće sumanute ideje kod submisivne osobe se pogoršavaju kroz odnos sa dominatno sumanutom osobom.
Kad je reč o tretmanu ovog poremećaja, svakako je prvi korak razdvajanje osoba. U određenom broju slučajeva, spontano dođe do nestajanja sumanutih ideja kod submisivne osobe. Ukoliko se to ne desi, kreće se sa primenom medikamenata.
Pored lekova, važan je i psihoterapijski rad, gde je bitno raditi kako na osobinama ličnosti, tako i na dinamici u porodičnim odnosima, unapređenju socijalnih veština…
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
IntroSpectrum