Uprkos tome što veliki broj ljudi sanja o tome da ima neku liderksu ulogu ili da predvodi neki pokret ili kompaniju, biti lider i voditi druge ljude ili poslove nije nimalo laka stvar. Ono što ljudi spolja mogu videti jeste uticaj, moć, dinamičan život… Ipak, liderstvo je mnogo više od toga, pogotovo dobro liderstvo.
Proučavajući stilove rukovođenja, poslovna psihologija je najviše doprinela otkrivanju osobina dobrog liderstva. Ipak, naročiti doprinos poslovne psihologije po pitanju liderstva jeste identifikacija više različitih stilova rukovođenja.
Osobine tj. faktori koji najviše utiču na to da li će neko biti uspešan lider ili ne su:
- način interakcije sa saradnicima tj. način uspostavljanja odnosa unutar grupe,
- način komunikacije, tj. kako se prenosi zadatak i kritika drugima,
- način donošenja odluka, tj. ponašanje u ključnim momentima i
- prisustvo liderskih veština (inspirisanje i usmeravanje drugih, pružanje vizije drugima, uvažavanje truda drugih, itd…)
Uprkos tome što prethodno navedeni činioci mogu da nam objasne dobro liderstvo ili čak pomognu da i sami postanemo bolji lideri, najbolji pristup objašnjavanju rukovođenja jeste putem definisanja različitih stilova liderstva. Za svaki vid aktivizma ili poslovanja postoji stil rukovođenja koji predstavlja najbolji “fit”, kako za lidera, tako i za one oko njega.
Autokratski stil:
Autokratski lider je osoba koja je sasvim jasno na vrhu piramide. U potpunosti samostalno donosi odluke i snosi apsolutnu odgovornost za grupu, kao i za sve ishode. Autokratski lider mahom usmerava druge ljude i uglavnom velika većina povrathin informacija koja stiže od ovog tipa autoriteta su više kritike nego konstruktivne poruke.
Situacije u kojima je poželjno da je lider autokratski nastrojen jesu krizne situacije, situacije u kojima ne postoji dovoljno vremena a ni resursa. Prednosti autokratskih lidera su brzo donošenje odluka, kao i totalno odsustvo neodlučnosti. Glavne mane ovog pristupa jesu odsustvo inspirisanja drugih, odsusutvo involviranja drugih, jako male šanse za druge da napreduju.
Demokratski stil:
Kao suštinski opozit prethodnom načinu lidestva, ovaj stil u potpunosti uzima u obzir celu grupu. Demokratski lider želi da zna ideje i smernice svih članova grupe i koristi ih u kreiranju i vođenju, kako vizije, tako i realizacije aktivnosti. Glavna vrednost demokratskih lidera jeste puštanje drugih da vode u poljima u kojima su dobri i priznati. Obostrano poverenje je jako bitno i demokratski lider je taj koji ga uspostavlja.
Ovakav vid liderstva dozvoljava da se teme i problemi sagledaju iz mnogih perspektiva, kao i da svako ima svoje smisleno mesto u grupi. Glavne prednosti demokratskog pristupa su inspirisanje i uključlivanje drugih, podsticanje inovacija, kao i zdrava interpersonalna dinamika. Sa druge strane, mane mogu biti sporo donošenje odluka, povremeno odsustvo jasnog pravca, kao i nejasna struktura grupe.
Tokom određenog vremena se smatralo da su Demokratski i Autokratski stilovi jedini i da oni pokrivaju sve moguće načine rukovođenja. Istina je da pored njih postoje i drugi, koji svakako predstavljaju podjednako bitne načine vođenja određenih grupa.
Kao dosta bitan način rukovođenja ističe se Dopuštajući stil, koji podrazumeva manje-više potpunu nezavisnost pripadnika grupe, kao i sasvim nezavisno donošenje odluka od strane svih članova. Jedina tačka spajanja ovakvog lidera sa svojim timom jeste vizija, koju zajednički svi prate.
S obzirom da Dopuštajući stil podrazumeva odsustvo jasne direkcije i jasnog praćenja pripadnika grupe, ovaj stil može dovesti do mnogih problema, kao što su loša komunikacija i odsustvo višeg smisla ili cilja. Prednosti ovog stila su otvoren prostor za napredovanje i kreativnost kroz samostalni rad, dok su glavne mane ostavljanje početnika bez direkcije, odsustvo kohezije u timu, kao i odsustvo jasnog plana.
Birokratski stil se odlikuje potpunim oslanjanjem na pravila, ustanovljene procedure, i on sasvim zanemaruje lični pečat ili harizmu određenog vođe. Lideri koji se vode ovim stilom procenjuju članove tima kroz standardne kriterijume a projekte procenjuju kroz jasne i merljive ocene i izveštaje.
Birokratski lider će uvek kreirati baze podataka u kojima će beležiti ciljeve, uspešnost, resurse, izazove… Gotovo nikada ne izlaze u susret potrebama svog tima pošto lične potrebe nisu deo ustanovljenih procedura. Ovakav stil liderstva je uglavnom prisutan u jako velikim korporacijama i on omogućava osećaj jednakosti kod svih zaposlenih.
Prednosti Birokratskog stila su lako i efikasno odlučivanje, formalna i brza komunikacija, jasni i lako primenljiv standard za sve članove tima, kao i lako dokumentovanje svih akcija i rezultata. Negativne strane ovog stila su veliki broj nepotrebnih procedura koje usporavaju rad i zbunjuju radnike, kao i odsustvo različitosti, koje može negativno da utiče na raspoloženje u timu.
Harizmatski stil liderstva se oslanja na jaku ličnost vođe, njegovu energiju, kao i na moć da inspiriše druge. Osnovna snaga harizmatičnih lidera jeste interpersonalna inteligencija, kojom energizuju okolinu i tačno znaju kako da priđu svakom pojedincu. Oni znaju da usmere kritiku na jako konstruktivan način, što je izuzetno poželjna veština.
Ovaj stil vođenja je veoma prisutan u oblastima gde je motivisanje drugih jako bitno i gde su ekstraverzija i podizanje energije kod drugih glavni prioritet. Pozitivni aspekti ovog stila su inspirisanje i motivisanje saradnika, kao i uspostavljanje pozitivnog stava među članovima. Negativna strana je mogući prelazak u toksičnu pozitivnost, koja je kontraproduktivna kao i tendencija da tim idealizuje lidera.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
IntroSpectrum