U prvoj polovini septembra smo na društvenim mrežama pisali o Sportskoj psihologiji, tačnije o: istorijatu i značaju psihologije u sportu, osnovnim konceptima i teoriji i tzv. pobedničkom mentalitetu, kroz prikaz Majkla Džordana i Novaka Đokovića.

Istorijat i značaj psihologije u sportu

Sportovi se igraju telom, ali se pobeđuju unutar uma.

Tako govore priznati sportski psiholozi, koji dobro poznaju mogućnosti i granice tela i uma.

Psihološki aspekat je apsolutno neizostavan u bilo kojim nivoima sportskih aktivnosti. Od bazičnih i rekreativnih pa do onih kompleksnih i veoma zahtevnih.

Frojd nije bio sportski psiholog ali je zapazio da je takmičarski sport često izražaj agresivnih impulsa u nama i da, kao takav, može biti iskorišćen u razne socijalne svrhe.

Sport nam upravo daje slobodu da se pokažemo i dokažemo, ali da u isto vreme znamo granicu.

Pre nego što je Sportska psihologija postala jasno definisana oblast akademske psihologije, ona je vekovima unazad bila prisutna kroz razne oblike i forme. Od atletičara u staroj Grčkoj pa do Šaolina sa Delokog istoka, jasno se mogla videti usmerenost na mentalni aspekt i shvatanje da je u fizičkoj aktivnosti um podjednako bitan kao i telo.

Mnogi sportski psiholozi se slažu da se nastanak Sportske psihologije vezuje za poznati eksperiment psihologa Normana Tripleta. On je 1989. god. utvrdio da biciklisti ostvaruju mnogo bolja vremena ukoliko se takmiče sa drugim biciklistima nego kada sami pokušavaju da obore svoje lične rekorde.

Od Tripletovih eksperimenata do danas, psihologija u sportu je prešla ogroman put i ona danas analizira jako veliki broj internih i eksternih faktora, koji mogu pospešiti ili ugroziti performans sportista.

Takođe, mentalno zdravlje u sportu je poslednjih nekoliko godina jako važna tema među profesionalnim sportistima i oni sve više otvoreno pričaju o svojim izazovima, koji su gotovo uvek sasvim nevidljivi spolja. Dosta sportista, nakon što ovladaju mentalnim tehnikama koje ih vode do uspeha, tragaju za onim koje će ih zaštititi od tog istog uspeha.

Usled nezaustavljive omasovljenosti profesionalnog sporta i svega što on sa sobom donosi, psihologija u sportu postaje jako bitna kako u individualnim, tako i u timskim sportovima. Psihološki profili i psihološki izazovi Serene Vilijams, sa jedne strane, i Huseina Bolta, sa druge, su sasvim drugačiji i upravo Sportska psihologija je tu da obuhvati sve aspekte i pomogne na putu do uspeha.

Mnogi nazivaju sport imitacijom života i realnih životnih izazova. Samim tim psihologija ima dosta toga već spremnog da ponudi sportu i sportistima.

Osnovni koncepti i teorija

U vrhunskom sportu, savremeni pristupi kojima je fokus na poboljšanje rezultata, obuhvataju mnoge aspekte kao što su: psihološki, biomehanički, fiziološki, genetski i, naravno, neizostavni fizički aspekt.

Najbitniji psihološki aspekti koji pozitivno utiču na performans su: mentalna izdržljivost, motivacija, anksioznost i uzbuđenost, postavljanje ciljeva i samopouzdanje.

1. Mentalna izdržljivost kod sportista je, u početku istraživanja, bila uglavnom povezivana sa izoštrenim fokusom i otpornošću na stres. Novija istraživanja pokazuju da su osećaj kontrole, posvećenost, sigurnost u svoje sposobnosti i posmatranje izazova kao šanse, a ne kao prepreke, osnovne komponente mentalne izdržljivosti.
2. Motivacija je, naravno, ključna za postizanje bilo kog uspeha u životu, a posebno u sportu. Motivacija je ta koja održava, usmerava i kanališe naše ponašanje tokom određenog vremena. Najbitnija psihološka teorija motivacije u sportu jeste Teorija Samo-Determinacije (Deci i Ryan, 1985, 2017), koja zagovara da najbolji sportski rezultati nastaju kada se osoba oseća involvirano, kompetentno i autonomno. Interesantan nalaz psiholoških istraživanja jeste da je motivacija maltene najbitnija prilikom samog početka bavljenja bilo kojom sportskom disciplinom (Sutton, 2019). Inicijalna motivacija je ta koja definiše kako ćemo usvojiti osnovnu motoriku, kako ćemo postaviti prve ciljeve i kako ćemo izgraditi sržnu relaciju sa odabranim sportom. Svima nam je poznat intervju sa sedmogodišnjem Ðokovićem, koji kaže da mu je cilj da postane prvak.
3. Postavljanje ciljeva je naredna bitna psihološka komponenta i ona se vezuje za konstantnu potrebu za promenom, za smislenim akcijama, kao i za veoma jasno definisanu svrhu sopstvenog života. Usko definisani, merljivi, dostižni, relevantni i vremenski definisani ciljevi su najproduktivniji u procesu dostizanja vrhunskog sportskog rezultata. Pr. Želim da tokom ove košarkaške sezone postignem u proseku 25 poena po utakmici.
4. Anksioznost i uzbuđenost su dve psihološke dimenzije, koje su sigurno najkompleksnije u kontekstu sportskih aktivnosti. Osećaj anksioznosti kod sportista dovodi do nepredvidivog razmišljanja, prenaglašenog znojenja, preubrzanog disanja, kao i do neurotičnog hoda i ubrzanog govora. Stepen anksioznosti najviše zavisi od bitnosti situacije, sklonosti osobe da bude anksiozna, lokusa kontrole, perfekcionizma, straha od neuspeha i manjka samopouzdanja. Osnovne tehnike koje se koriste kako bi se optimizovali anksioznost i uzbuđenost su: samobodrenje, vizualizacija, tehnike disanja i mišićne relaksacije, kreiranje i praktikovanje rituala pre takmičenja.
5. Poslednji psihološki koncept, presudan za sportski uspeh, jeste samopouzdanje. Ono predstavlja samouverenost da određenu prepreku možemo proći, usled posedovanja dobro uvežbanih veština. Sportisti sa visokim i osnovanim samopouzdanjem vide prepreke kao potrebne izazove, koji su nužni na putu ka cilju. No, preterano samopouzdanje nije dobro i lako može dovesti do fizičkih povreda.

Pobednički mentalitet – Majkl Džordan

Kada je reč o besmrtnim sportskim herojima, jedna stvar je sasvim jasna… Njihova prednost je mentalna i njihov mentalni pristup ih je doveo do vrha.

Majkl Džordan je upravo jedan od tih besmrtnika. On je toliko dominantan i superioran u svetu sporta da ponekad najbolje sportiste iz raznih disciplina oslovaljavamo sa “on je Džordan plivanja”, „Džordan trčanja”, itd…

Njegova mentalna izdržljivost je već uveliko postala predmet košarkaških legendi. Jedini košarkaš koji se približio Džordanovom mentalitetu je Kobi Brajant. Igranje NBA finala pod visokom temperaturom ili verbalno provociranje protivnika zarad postizanja mentalne prednosti, najviše govore koliko je Džordan bio mentalno stabilan i koliko je želeo druge mentalno da destabilizuje.

Kada je u pitanju motivacija, postoje tvrdnje da je Džordan toliko bio dobar u motivisanju sebe da je često odlazio u krajnost i tražio sasavim bizarne razloge kako bi poželeo nekoga da pobedi. U nekim situacijama bi čak izmišljao konflikt sa nekim igračem ili bi veštački kreirao kontekst u kojem bi sebi nametnuo stav da protivnik mora po svaku cenu da bude pobeđen.

S obzirom da je košarka timski sport, Džordanov skoro psihopatski pristup igri, nije odgovorao većini njegovih saigrača. Ipak, motivisanje saigrača kroz konflikt i kreiranje pritiska davalo je savršene rezultate. Kako bi ceo tim mogao da ga prati, Džordan je vremenom morao svoje liderstvo iskazivati više kroz uključivanje svojih saigrača (demokratski stil) nego kroz vođstvo na osnovu svoje superiornosti i moći (autokratski stil rukovođenja).

Kada je postavljanje ciljeva u pitanju, oni su kod Džordana uvek bili izraženi u superlativu. On je u maltene svaku sezonu ulazio sa ciljem da bude MVP, da postigne najviše koševa i da, naravno, ide na titulu. Kao što smo rekli u prethodnom postu, za ciljeve je važno da su dostižni i usko definisani. Titula NBA prvaka je za Džordana tokom devedesetih godina bila apsolutno dostižna, a i put do nje je bio veoma jasno definisan.

Postizanje odlučujućih koševa je bila jedna od specijalnosti Džordana. Upravo tu možemo videti kako je na savršen način znao da izbalansira anksioznost i uzbuđenost, i to čak u momentima kada je najbitnije. Može se sasvim slobodno pretpostaviti da Džordan nije bio anksiozan, mada u njegovom ponašanju pre utakmice su postojali određeni rituali, kao što je lagano i precizno šniranje patika pre svake utakmice.

Džordanovo samopouzdanje je tokom devedesetih izgledalo apsolutno nedodirljivo, pa čak i ako uzmemo u obzir njegovo kraće povlačenje iz košarke, koje bi moglo da upućuje na izmenjenu sliku o sebi ili na sumnju u sebe. On je toliko bio samouveren da su njegov pogled, kao i mimika, često izazivali strah kod protivnika (a i saigrača). Iskusniji protivnici su znali da će biti javno poniženi ukoliko pokušaju da poljuljaju njegovu samouverenost.

Džordan je jedan od retkih sportista koji je ultimativno kompetitivan i maltene zavisan od izazova. U svetu van sporta takvo ponašanje je uglavnom iritantno, ali na terenu – to je bitan sastojak u formuli uspeha.

Na kraju krajeva, usmeriti sve svoje mane, kao i sve svoje vrline, tako da oni rade u korist dominacije nad protivnicima jeste ono što je Džordan najbolje uradio od svih sportista ikada.

Pobednički mentalitet – Novak Đoković

Naš najbolji sportista ikada, Novak Đoković, najverovatnije je najbolji primer značaja psihologije i mentalnog pristupa u sportu. On je do te mere velika pojava da predstavlja sinonim za elitizam u sportu, maltene kao Džordan.

Novakov uspeh još dodatno dobija na značaju jer ga je dostizao i gradio u okviru najveće konkurencije u teniskom sportu ikada. Njegovi najveći rivali, Federer i Nadal, su upravo odmah iza njega u svetu tenisa. U mnogim sportovima se dešava da uspeh jednog pojedinca ili tima bude delom prouzrokovan generalnom krizom konkurencije ili niskim kvalitetom igre. Suprotno tome, Novak je svoje ime gradio u najtežim mogućim okolnostima.

Psihološke snage i tehnike koje se najviše vezuju za najboljeg tenisera ikada su „mindfulness“ i rezilijentnost. Pored njih, mentalna stabilnost, jako dobra igra pod pritiskom i regeneracija su bitne Novakove osobine.

„Mindfulness“ se odnosi na upravljanje emocionalnim reakcijama i usmeravanje misli ka pozitivnom ishodu. Tenis je sport u kom ima jako puno prekida i značaj “mentalnog resetovanja” pre svake serve je neprocenjiv.

Rezilijentnost (psihološka otpornost) je možda najbitnija Novakova osobina pošto je ona vidljiva kako na terenu, tako i van njega. Njegova sposobnost da izdrži pritisak, da ga oslabi i kasnije iskoristi u svoju korist može se videti maltene uvek.

Novak je toliko dobar u stresnim i teškim situacijama da često njegova rezilijentnost preuzima kontrolu nad protivnikom, koji biva primoran da igra jako puno razmena i da kad-tad napravi grešku.

Kada Novakov protivnik servira, on maltene zna da samim tim potezom ulazi u Novakovu zonu komfora a ne svoju… I upravo se tu dešava magija koju samo najelitniji sportisti mogu ostvariti. U tim situacijama njegovi protivnici ulaze u sadašnji trenutak, koji upravo Novak kreira. U tom sadašnjem trenutku nema pritisaka iz prošlosti niti strahova iz budućnosti već samo sloboda, koja daje prostor maksimalnim Novakovim potencijalima.

Kada je samopouzdanje u pitanju, Novakovo nije nalik Džordanovom već je više zasnovano na defanzivnijem pristupu, koji šalje poruku protivniku da će skoro svaka lopta biti vraćena.

Novakovo samopouzdanje nastaje kao rezultat adaptacije i kreiranja posebnog ritma, koji za protivnike predstavlja paukovu mrežu iz koje se užasno teško izlazi.

Igra pod pritiskom je nešto što posebno iznosi maksimum iz Novaka. Ispoljiti svoje najbolje sposobnosti kada je pritisak maltene parališuć je osobina jako malog broja sportista. Novak veoma dobro zna da anksioznost treba da bude sluga a ne gospodar.

Brojne situacije van terena, sa kojima su fanovi tenisa manje ili više upoznati, takođe govore da Novak zna da bude stoički rezervisan kad treba, ali i da zna da usmeri sav svoj potencijal i odbrani svoj stav, svoj identitet ili svoje mesto, u najširem smislu.

Ukoliko najvredniji dijamanti nastaju pod uticajem enormnih pritisaka, Novak je upravo taj, najvredniji dijamant. Karijeru je počinjao unutar društveno-materijalnih pritisaka, da bi se kasnije kontinuirano kroz karijeru borio sa dva kolosa tenisa.

Samim tim, Novakova psihološka pozadina je toliko dominantna i složena, da slobodno može biti predmet glorifikovanja. On je ofanzivno utvrđenje, koje strpljenjem pobeđuje a čistim umom kontroliše ishod.

Piše:

MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

milos.petrovic@introspectrum.rs

IntroSpectrum