Ponos i dika porodice. Dete za primer. Odličan đak. Ne pravi nikakve ispade. Poslušno, odmereno, uvek na visini zadatka. Jednom rečju, savršeno.
No, s druge strane medalje, i… Dete koje je uvek na ivici izgaranja. Bez pauze. Bez odmora. Uvek suočeno s novim očekivanjima koje mora zadovoljiti.
Dete koje živi s idejom da će samo ako zadovolji sva očekivanja biti voljeno.
Kako nastaje „zlatno dete“?
Okruženje pred njim stavlja ekstremno visoka očekivanja. Nikakva osrednjost se ne dozvoljava detetu. Greške se ne praštaju. Upoređuje se s drugima („Koju ocenu je Ana dobila, gde se zaposlila, da li se udala, ima li decu?“). Granice se stalno pomeraju („Odličan si bio u osnovnoj školi, ali videćemo te u srednjoj, na fakultetu, na postdiplomskim, na poslu, u braku, s detetom, s dvoje dece, s troje dece…“)
Kad odraste, koje teme „zlatno dete“ pokrenu da dođe na psihoterapiju?
- Perfekcionizam;
- Anksioznost povodom mogućeg neuspeha/odbacivanja;
- Osećaj krivice da ne ispunjava u dovoljnoj meri tuđa očekivanja;
- Depresija jer je postiglo sve i ništa spektakularno se nije dogodilo;
- Izgubljeni identitet;
- „Burn out“…
Koja su to glavna iracionalna uverenja kod „zlatne dece“?
- Moram biti uspešan u svemu!
- Moram biti ono što se od mene očekuje!
Jer…samo tako će me voleti i prihvatiti.
A šta je istina?
Ne moraš da budeš savršen/a da bi bio/la voljen/a. Greške su sastavni deo rasta i razvoja.
Imaš pravo da budeš TI.
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
IntroSpectrum