Bliskost je pojava koja suštinski definiše čoveka. Sposobnost da se zbližimo, produbimo odnos, steknemo poverenje i oslonimo se na drugu osobu upućuju na visoku emocionalnu inteligenciju, kao i hrabrost da se na zdrav način predamo drugoj osobi.
Simbioza u sebi obuhvata sve pomenute sposobnosti, ali uz jedan prikriven mehanizam i potrebu koja nikako ne upućuje na zdrav odnos. Za razliku od biologije ili nekih drugih nauka, u psihologiji, a naravno dalje i u psihoterapiji, fenomen Simbioze predstavlja nešto veoma nepoželjno.
U okviru psihoterapije, Simbiozu je najbolje definisala Transakciona analiza. Ukoliko jedan segment sebe potpuno prepuštamo drugoj osobi a, s druge strane, od te osobe u potpunosti preuzmemo neki drugi segment, možemo reći da se radi o Simbiotskom odnosu. U oba slučaja se ne osećamo kompletnim i osećamo da postoji neki vid nezdrave zavisnosti.
Simbioza je zdrava samo u situacijama kada je ona opravdana objektivnim razlozima, kao što je određen vid nesposobnosti da se osoba brine o sebi (mala deca, osobe sa posebnim potrebama…) Svaki drugačiji vid Simbioze predstavlja nezdravo manifestovanje zavisnog odnosa.
Primer: Ukoliko ispred sebe imamo dve osobe od kojih jedna uvek donosi odluke i usmerava odnos po svojoj volji, a druga se uvek na sve to adaptira i trudi se da udovoljavanjem sačuva odnos, prilično je verovatno da prisustvujemo Simbiozi.
Obe strane pristaju da se granice naruše i da se određen deo ličnosti isključi upravo zbog dobiti koju obe strane imaju. Dobit je ta koja pruža iluziju da Simbioza ima smisla i da zavisnički način funkcionisanja sa pravom narušava optimalne granice između dve osobe.
Simbioza se javlja najčešće u partnerskim odnosima, kao i u odnosima između roditelja i dece. Simbiozu prepoznajemo tako što vremenom primetimo da jedan deo nas nestaje usled parazitskog odnosa koji nam, sa jedne strane, crpi energiju a sa druge, govori da je sve u savršenom redu. Osvešćivanje dobiti je najbitniji korak u razbijanju Simbioze.
Dobit je često neki osećaj (komfor, sigurnost, dominacija, itd…) koji postoji kod obe strane koje ulaze u Simbiozu. Osvešćivanje toga da smo u Simbiozi i da nju u životu održava neka obostrana dobit, ozbiljan je korak ka izlasku iz disfunkcionalnog odnosa.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
IntroSpectrum