Samopouzdanje predstavlja čvrsto verovanje u svoje sposobnosti. Imati samopuzdanje ujedno znači imati visoku samosvest o svojim mogućnostima. Onaj ko “zrači” samopouzdanjem jako dobro procenjuje svoje veštine, ali i sredinu koja donosi određen problem ili izazov.
Posmatrajući nekoga ko odiše samopouzdanjem, mi vidimo lakoću, vidimo kompetentnost i kontrolu nad situacijom. U isto vreme, često može da nam promakne da je u pozadini tog prikazanog samopouzdanja zapravo rad na sebi ili na nekoj veštini.
Osobe koje primećuju da nemaju samopouzdanje često kreću od toga da nešto sa njihovim karakterom nije u redu. Međutim, samopouzdanja nije osobina ličnosti ili deo karaktera, već se radi o sposobnosti, tj. veštini koja se ciljano stiče ili se spontano razvija tokom vremena.
Fenomen samopouzdanja je dodatno složen iz razloga da se jako lako primećuje i ceni, ali se dosta teško razvija. Čest je i fenomen prikazivanja lažnog samopouzdanja, koje samo dodatno mistifikuje pokušaj shvatanja kako postati samopouzdan.
Uzroci visokog samopouzdanja uvek po pravilu leže u ovladavanju određenom veštinom. Ukoliko nemamo određeno interesovanje i ukoliko ne radimo na tome da se kroz usavršavanje „stopimo“ sa nekom veštinom, velike su šanse da ćemo imati osećaj generalne nesigurnosti i procenjivaćemo sebe opšte nekompetentnim za mnoge stvari.
Rani koreni razvijanja samopouzdanja u detinjstvu veoma su povezani sa ohrabrivanjem dece da prihvataju izazov, da ne odustaju nakon neuspeha i ono što je najbitnije – da ne kreiraju sliku o sebi kroz poređenje sa drugom decom.
Nisko samopouzdanje nastaje ukoliko od strane roditelja dobijamo razne zabrane po pitanju uspeha i ukoliko nas vremenom uče da bežimo od izazova i da u njima ne vidimo priliku da rastemo. Samopouzdanje podrazumeva da nam je neko nekada dao slobodu, slobodu da budemo autonomni i da gradimo sebe kroz neku veštinu.
Iz razloga što samopouzdanje često izgleda kao urođena osobina a ne kao veština koja se stiče, mnogi mogu trajno odustati od njegovog razvijanja.
Neki od načina kako možemo razviti samopouzdanje su:
1. Fizička aktivnost. Možda bi se neko zapitao kako trening može pospešiti samopouzdanje, ali mnogi autori dosta često spominju fizičku aktiovnost kao glavnog pokretača pozitivnih, afirmišućih i bodrećih misli. Fizička aktivnost pokreće pasivan organizam i kroz lučenje određenih hormona pozitivno utiče na mentalno stanje ljudi.
Redovna fizička aktivnost nam pokazuje šta sve možemo da uradimo, kao i da je napredak proces a ne momentalan rezultat. Jedan od glavnih “neprijatelja” samopouzdanja jeste očekivanje momentalnih rezultata. Samim tim, redovna fizička aktivnost je jedan od najboljih i najsigurnijih koraka ka većem samopouzdanju.
2. Dopustiti sebi greške. Majkl Džordan je tokom svoje NBA karijere imao preko 16.000 promašenih šuteva. Promašaj ili generalno gledano – neuspeh je nešto o čemu mi, i isključivo mi, odlučujemo kakav će efekat imati na naš način razmišljanja. Katastrofizacija grešaka je možda i najveći neprijatelj samopouzdanja pošto nas ona zamrzava i odvraća od narednog pokušaja.
Odsustvo akcije neminovno vodi do kreiranja našeg malog sveta u kom se osećamo sigurno, ali u isto vreme i nesrećno. Uspešno rešavanje problema koji prevazilazi naše trenutne sposobnosti govoto sigurno razvija i jača osećaj samopouzdanja. Grešku bi trebalo gledati kao povod za novi početak, a ne kao povod za konačni kraj.
3. Kreiranje smislenih i jasnih ciljeva. Osobe koje procenjuju da nemaju samopouzdanje gotovo po pravilu nemaju definisana interesovanja, a samim tim ni ciljeve. Ili, pak, možemo imati ciljeve, ali da su oni veoma nejasni, kao i totalno van naših opsega sposobnosti. Realističan cilj nam ne daje prostora da se totalno obeshrabrimo ukoliko ne uspemo.
4. Praviti jasnu razliku između samopouzdanja i nadmenosti. Često osobe koje nemaju samopouzdanje imaju naviku da samopouzdanje vide kao nešto poželjno, ali u isto vreme i kao nešto zabranjeno ili neprijatno. Usled određenih zabrana u detinjstvu od strane roditelja, mi možemo lako sebe sprečiti da budemo istaknuti i ostvareni. To naravno stvara duboku konfuziju u nama i sprečava nas da budemo srećni.
5. Poznavati svoje strahove. Često osobe sa niskim samopouzdanjem dozvoljavaju da strah upravlja njihovim akcijama. Analizom svog načina ponašanja, kao i analizom svoje prošlosti, mi možemo naći uzroke duboke sumnje u sebe. Postoje česti slučajevi da se u pozadini niskog samopouzdanja krije iracionalan strah, koji je u potpunosti preuzeo kontrolu nad mišljenjem i kasnije ponašanjem.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
IntroSpectrum