Kraj aprila i prvu polovinu maja smo na društvenim mrežama posvetili objavama koje su se ticale različitih vrsta inteligencije. Pisali smo o: Gardnerovom modelu višestrukih inteligencija, interpersonalnoj, intrapersonalnoj i emocionalnoj inteligenciji.

Gardnerova model višestrukih inteligencija

Dugo vremena se pod inteligencijom podrazumevao jedinstven entitet, strogo povezan sa sposobnošću rešavanja problema, koja se može izmeriti IQ testom.

Gardnerova teorija višestrukih inteligencija prvi put govori o nekoliko tipova inteligencije, koje su prisutne kod svih ljudi, s tim da se najčešće kod pojedinca jedna ističe tj. dominira.

1. Vebalno-lingvistička inteligencija. Ljude kod kojih dominira ovaj tip inteligencije karakteriše izuzetno dobra artikulacija reči, imaju talenat za pisanje, držanje govora, učestvuju u debatama, detaljno pojašnjavaju stvari, lako usvajaju nove jezike… Ove osobe su uspešni advokati, pisci, novinari…
2. Logičko-matematička inteligencija. Sposobnost da se problem proanalizira logički, da se izvedu matematički proračuni, identifikuje jasno uzrok, da se vrši tzv. naučno zaključivanje. Ljudi sa visokom ovom vrstom inteligencije su najčešće uspešni matematičari, računovođe, statističari, naučnici… Prve dve opisane inteligencije se naročito favorizuju u školovanju.
3. Prostorno-vizuelna inteligencija. Sposobnost lakog tumačenja i stvaranja trodimenzionalnih vizuelnih slika, dobro snalaženje i upravljanje širokim prostorima… Osobe s izraženom ovom vrstom inteligencije su uspešni: piloti, arhitekte, slikari, dizajneri…
4. Telesno-kinestetička inteligencija. Sposobnost dobre koordinacije tela, obavljanja manualnih zadataka, fizička pokretljivost i dobra ravnoteža, sposobnost rešavanja problema kroz jedinstvo uma i tela. Ova inteligencija karakteriše uspešne sportiste, plesače, fizioterapeute, masere…
5. Muzička inteligencija. Visoka senzitivnost na zvukove, melodije. Lako prepoznavanje ritma, „dobar sluh“, povezivanje osećaja i emocija s pesmama ili ritmovima. Karakteriše uspešne muzičare, pevače, muzičke producente, kompozitore…
6. Naturalistička inteligencija. Visoka usmerenost na prirodu i istraživanje okoline. Zainteresovanost za klasifikovanje biljaka, životinja, minerala… Osobe s ovom vrstom inteligencije su uspešni botaničari, biolozi, meteorolozi, ekolozi…
7. Interpersonalna inteligencija. Sposobnost da se razumeju namere, motivacija i želje drugih ljudi. Otuda ne iznenađuje da ove osobe karakteriše uspešan rad s drugima. Zanimanja u kojima su osobe s ovom vrstom inteligencije naročito uspešne su: nastavnici, psiholozi, menadžeri, prodavci…
8. Intrapersonalna inteligencija. Sposobnost razumevanja sopstvenih unutrašnjih procesa: želja, strahova, kapaciteta i njihovo adekvatno regulisanje. Ova vrsta inteligencije je važna kod: psihoterapeuta, psihologa, savetnika,…
9. Egzistencijalna inteligencija. Visoka zainteresovanost za filozofska pitanja, pitanja smisla života i postojanja… Karakteriše najčešće filozofe, monahe…

Interpersonalna inteligencija

Interpersonalna inteligencija je jedna od 9 tipova inteligencije koje Gardner navodi u svom modelu (o čemu smo pisali u prošloj objavi). Pod interpersonalnom inteligencijom se podrazumeva sposobnost uspešnog povezivanja sa drugim ljudima i kvalitetno upravljanje vezama.

Osoba sa visokom interpersonalnom inteligencijom je empatična tj. razume kako se drugi osećaju i ima adekvatnu interakciju sa njima. Da bi se to postiglo neophodna je i samosvesnost jer nas razumevanje sopstvenih emocija i ponašanja vodi ka boljem razumevanju emocija i ponašanja drugih ljudi i lakšem komuniciranju o njima. Kao takva je vrlo slična emocionalnoj inteligenciji.

Osobe koje imaju visoku interpersonalnu inteligenciju, u relaciji sa drugim ljudima pokazuju: strpljenje, ljubaznost, objektivnost… Vrlo često imaju razvijene i liderske veštine. Otuda su često uspešni menadžeri, prodavci, psiholozi, humanitarni radnici, diplomate… Kao primeri osoba sa visokom interpersonalnom inteligencijom navode se Mahatma Gandi i Majka Tereza.

Neke od osnovnih odlika osoba sa razvijenom interpersonalnom inteligencijom su (Gardner, 1985):

• Razumevanje drugih ljudi – sposobnost stavljanja u tuđu poziciju i sagledavanje stvari iz tuđe perspektive.
• Aktivno slušanje – sposobnost istinskog slušanja druge osobe, bez osuđivanja, prekidanja.
• Dobre socijalne veštine – lako stupanje u kontakt s drugima, taktičnost, poštovanje drugih i saradnja s njima.
• Asertivna komunikacija – ovde se misli i na verbalnu i na neverbalnu komunikaciju. To podrazumeva: jasno i samopouzdano iskazivanje sopstvenih stavova, na način koji ne ugrožava drugu stranu; ali i gledanje u oči, adekvatan ton, ukoordinisanu gestikulaciju i mimiku.
• Rešavanje konflikta – kad se pojavi problem, razgovaraju o njemu, identifikuju uzrok i senzitivni su na tuđu tačku gledišta. Otvoreni su za rešanja koja u što većoj meri zadovoljavaju potrebe obe strane.

Kako unaprediti interpersonalnu inteligenciju? (Terrell, 2018)

1. Razvijati empatiju, sposobnost da stvari sagledamo iz tuđe perspektive.
2. Razvijati veštine aktivnog slušanja i asertivnog komuniciranja u relaciji s drugima.
3. Uključivati se u timove i biti timski igrač: prepoznati tuđe uspehe, tražiti pomoć kad nam je potrebna, preuzimati ličnu odgovornost, prepoznavati potrebe drugih, verovati u pozitivan ishod.

Razvijanje interpersonalne inteligencije vodi do kvalitetnih odnosa sa drugim ljudima, gde se osobe međusobno poštuju, cene mišljenje jedni drugih, otvoreni su za predloge i sugestije, iskreni su i odnosi su zasnovani na poverenju.

Intrapersonalna inteligencija

Intrapersonalna inteligencija predstavlja sposobnost analize ličnih motiva, misli, emocija, sopstvenih snaga i slabosti. Drugim rečima, reč je o umeću da se istraži svoj unutrašnji svet. Možemo je nazvati i self-refleksijom ili samoanalizom.

Šta je karakteristično za osobe s visokom intrapersonalnom inteligencijom? (Cole, 2022)

• vole da provode vreme sami, pa nekad mogu biti introvertniji od proseka;
• dobro upravljaju svojim emocijama;
• obrađuju događaje koji im se dese jer teže da razumeju šta je dovelo do negativnog ishoda, kako ne bi ponavljali iste greške;
• nezavisni su i imaju visoko samopouzdanje;
• svoje misli i osećanja često izražavaju na kreativan način, kroz pisanje ili muziku;
• kontinuirano su posvećeni ličnom rastu i razvoju.

S tim u vezi, intrapersonalna inteligencija podrazumeva (Gardner, 1985):

1. Introspekciju – sklonost samoanalizi, što rezultira visokom svesnošću sopstvenih misli, emocija i osećaja.
2. Uspešno regulisanje emocija.
3. Samo-disciplinu – motivaciju da se otpočne posao i dobro tolerisanje neprijatnosti tokom procesa.
4. Uspešne veštine rešavanja problema – analiza situacije, sagledavanje lične odgovornosti, što rezultira akcijom usmerenoj ka rešenju.
5. Razumevanje drugih – visoka samosvesnost posledično vodi i do bolje spoznaje kako se drugi ljudi osećaju, kao i šta su adekvatne akcije usmerene ka njima.

Ovaj tip inteligencije je čest kod: pisaca, filozofa, sveštenika, istoričara, psihologa, naučnika, istraživača… Značajne ličnosti tokom istorije sa visokom intrapersonalnom inteligencijom su: Aristotel, Sokrat, Frojd, Niče, Helen Keler, Ana Frank…

Kako unaprediti intrapersonalnu inteligenciju? (Terrell, 2018)

• pisanje dnevnika;

• zapisivanje svojih snova;

• svakodnevno provođenje makar pola sata sam/a;
• upuštanje u nova iskustva (čime se stiče uvid u širi spektar svog unutrašnjeg života);
• praktikovanje aktivnosti koje su usmerene na unutrašnje sadržaje – psihoterapija, meditacija…

Razvijanje intrapersonalne inteligencije vodi do bolje spoznaje sebe, što rezultira i boljim razumevanjem drugih. Visoko razvijena intra- i inter- personalna inteligencija je u literturi dobila poseban naziv. Reč je o emocionalnoj inteligenciji.

Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija (EQ) predstavlja sposobnost osobe da:

• primeti i imenuje emocije kod sebe i drugih,
• da prepozna šta ih uzrokuje,
• kao i da zna kako da ih reguliše.

Osim navedenog, emocionalno inteligentnu osobu karakteriše dobro tolerisanje neprijatnosti i asertivan način komunikacije.

EQ zapravo predstavlja visoko razvijenu intra- i inter- personalnu inteligenciju, o kojima smo detaljno pisali u prošlim objavama.

Mnoga istraživanja su pokazala da je ova inteligencija značajno bolji prediktor životnog uspeha od racionalne inteligencije (IQ).

Šta je karakteristično za osobe s visokom emocionalnom inteligencijom? (Salovey i Mayer, 1990)

• sposobnost da identifikuju i opišu emocije;
• svesnost o ličnim snagama i slabostima;
• samopouzdanje i samoprihvatanje;
• sposobnost učenja iz grešaka;
• prihvatanje i upuštanje u promene;
• radoznalost;
• saosećanje prema drugima;
• generalna osetljivost za druge ljude;
• upravljanje emocijama u teškim situacijama.

Koje su 5 komponenti EQ (Goleman, 1998)?

1. Samosvesnost – sposobnost prepoznavanja i razumevanja vlastitih emocija, njihovog intenziteta i posledica.
2. Samoregulacija – sposobnost kontrole vlastitih emocija, impulsa i ponašanja u skladu sa situacijom i kontekstom.
3. Motivacija – sposobnost postavljanja i dosezanja ciljeva, uz tolerisanje neprijatnosti koje znaju da prate taj proces.
4. Empatija – sposobnost razumevanja i uvažavanja osećanja, potreba i perspektiva drugih ljudi.
5. Socijalne veštine – sposobnost izgradnje i održavanja kvalitetnih odnosa s drugim ljudima, uključujući veštine komunikacije i asertivnog rešavanja konflikata.

Kako razvijati EQ?

1. Proširivanje samosvesnosti – negovanje introspekcije, radi boljeg razumevanja sebe, svojih emocija i ponašanja. Menjanje misli i obrazaca ponašanja koji mogu negativno uticati na EQ.
2. Poboljšavanje regulacije emocija – tu, osim rada na uverenjima koja su u pozadini svake emocije, mogu pomoći i: vežbe disanja i tehnike relaksacije, fizičke i kreativne aktivnosti.
3. Razvijanje empatije – aktivno slušanje drugih ljudi, stavljanje u njihovu perpsektivu.
4. Razvijanje socijalnih veština – poput: veština komunikacije, asertivnog rešavanja konflikata, priključivanje timovima i aktivno učešće u njima…
5. Kontinuirano učenje i uvežbavanje naučenog – čitanje knjiga, slušanje predavanja, posećivanje radionica koje se tiču ličnog rasta i razvoja i praktična primena naučenog.

Piše:

Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

tanja.petrovic@introspectrum.rs

IntroSpectrum