Transakciona analiza (TA)
Transakciona analiza ili skraćeno TA je psihoterapijski pravac nastao pod velikim uticajem Psihoanalize. Njen osnivač je Erik Bern i ono po čemu se TA izdvaja od drugih pravaca jeste veoma obuhvatna i široko primenljiva teorija.
Opšte prihvaćena definicija ovog pravca kaže da je „Transakciona analiza teorija ličnosti i sistematska psihoterapija ciji su cilj lični razvoj i promena.“ Neki terapeuti je nazivaju i „džepnom Psihoanalizom“ pošto TA u velikoj meri sužava, konkretizuje i demistifikuje određene koncepte Psihoanalize.
TA odlikuje direktna i razumljiva terminologija koja je lako shvatljiva i primenljiva, kako terapeutima a tako i klijentima. Bliska i lako primenljiva terminologija na jako dobar način kompenzuje klijentima veliku obimnost teorije.
Naziv „Transakciona“ potiče od fokusa na interakcijma između ljudi, koje bivaju analizirane kako bi se zaključilo kako osoba posmatra druge na osnovu svojih internih psiholoških aspekata. Pod internim paihološkim aspektima smatraju se Ego stanja, koja predstavljaju konkretizovane i jasne verzije Frojdovih delova ličnosti (Id, Ego i SuperEgo)
Neki od najpoznatijih teorijskih aspekata TA su:
- Ego stanja,
- Igre,
- Skript,
- Drajveri,
- Zabrane,
- Rituali,
- itd.
Zbog toga što se bavi teorijom ličnosti a i teorijom relacija između ljudi, TA je veoma primenljiva u kontekstu korporativne dinamike, kao i u situacijama bilo kojih drugih aspekata života, gde više ljudi međusobno komunicira.
TA je veoma prisutna u Srbiji i predstavlja jedan od najzastupljenijih psihoterapijskih pravaca. Pored Kognitivno-bihejvioralne terapije, Geštalt terapije i Sistemske porodične terapije, TA spada u sam vrh pravaca, kada je u pitanju popularnost kako među edukantima, tako i među potencijalnim klijentima, koji žele da se bolje upoznaju sa njom i da objasne svoje ponašanje kroz njenu teoriju.
TA: Ego stanja
Osnovni i najvažniji teorijski koncept TA jeste model Ego stanja. Može se slobodno reći da je to aksiomski deo samog pravca i da bez njega TA ne može da se praktikuje. Ovaj model opisuje ličnost kroz 3 Ego stanja – Roditelj, Odrasli i Dete.
Ego stanja možemo definisati kao set povezanih ponašanja, mišljenja i osećanja koji se ispoljavaju u određenim momentima. Sva tri ego stanja su veoma slična Frojdovim konceptima Id, Ego i Super Ego ali u okviru TA oni su demistifikovani i objašnjeni tako da mogu da se primene i objasne u maltene svakoj situaciji.
Ukoliko smo jako često opsednuti pravilima, ukoliko smo preterano pažljivi, ako težimo da kontrolišemo stvari i da uvek budemo oprezni, tada dominantno ispoljavamo Ego stanje Roditelja ili smo takoreći u Roditelju. Takođe, kada kopiramo ponašanje naših roditelja ili osoba koje su za nas bile autoriteti mi ulazimo u Ego stanje Roditelja. Možda se na prvi pogled može shvatiti da je ovo Ego stanje nešto nepoželjno ali situacija uopšte nije takva.
Ukoliko težimo slobodi, samougađanju, otvorenosti za nove situacije, onda se može reći da dominantno ispoljavamo Ego stanje Deteta. Isto tako, kada se ponašamo, razmišljamo ili osećamo kao kada smo bili deca, možemo reći da smo u Ego stanju Deteta. Ovo Ego stanje može da izgleda kao segment ličnosti koji treba uvek osnaživati ali naravno to nije ispravan zaključak.
Ego stanja Roditelja i Deteta dobijaju svoj konačni kontekst tek kada između njih pozicioniramo konačni i ključni element. Ego stanje Odraslog je sam centar i balans prethodna dva Ego stanja. Ukoliko na određenu situaciju reagujemo u skladu sa onim što vidimo ovde i sada, tada smo u Ego stanju Odraslog.
Ukoliko bismo Roditelja definisali kao kopiranje ponašanja naših roditelja a Dete kao kopiranje naših obrazaca ponašanja iz detinjstva, Odraslog u tom kontekstu možemo videti kao poziciju koja je oslobođena prethodno pomenutih uticaja. Odrasli racionalno i emocionalno ispravno sagledava situaciju i reaguje na autentičan i optimalan način u sada i ovde.
Ego stanja su u TA gotovo uvek predstavljena kroz tzv. ROD model u kojem se ona grafički predstavljaju kao tri vertikalno postavljana kruga koji se dodiruju. Tek kada na taj način postavimo Ego stanja možemo videti širu sliku i dinamiku koja postoji između njih. Roditelj je naravno simbolički uvek u gornjem krugu, Dete je u donjem krugu a u srednjem je Odrasli koji pokušava da kreira najbolju pravu reakciju u datom momentu.
Sva tri Ego stanja su neizostavna, moraju postojati i nije dobro kad se zanemaruju ili previše potenciraju. U nekim situacijama je konstruktivno reagovati na opasnost kao što smo u detinjstvu videli da naši roditelji reaguju. Isto tako, sasvim je opravdano predati se spontano zabavi kao kada smo bili deca. Problem i otežano funkcionisanje nastaje kada mnogo često izlazimo iz sada i ovde i prepuštamo se obrascima koje smo usvojili nekada davno, kad smo bili deca i kada smo bili usmeravani od strane roditelja.
TA: Igre
Igre su neizostavan aspekt TA i najverovatnije predstavljaju jedan od najvećih doprinosa psihoterapiji kao takvoj. Ukoliko ste nekada imali interakciju sa drugom osobom, nakon koje ste se osećali loše a kasnije ste se pitali: „Zašto mi se ovo stalno dešava?“, u terminima TA, najverovatnije ste igrali Igru.
Koje su glavne odlike Igara?
- Ponavljaju se. Osoba neprekidno igra svoju „omiljenu“ igru. Drugi igrači se menjaju, kao i okolnosti ali sam obrazac Igre ostaje uvek isti. („Kako ja uvek naletim na iste muškarce/žene?“)
- Odigravaju se nesvesno, tj. osoba nije svesna do određenog momenta da već jako dugo ponavlja isto ponašanje, koje zapravo vodi do istog negativnog ishoda.
- Igre se uvek završavaju tako da igrači imaju negativnu emociju na kraju. Svaka igra počinje sa entuzijazmom i uz pozitivne emocije a završava se krajnje suprotno. (Npr. Entuzijazam na početku veze kasnije zameni očaj zbog sličnog kraja kao u većini prethodnih odnosa.)
- Igre sadrže razmenu skrivenih transakcija između igrača. Slušajući komunikaciju, možda nećemo videti ništa čudno ali osobe koje igraju Igru kreiraju i održavaju skriven i samo njima vidljiv psihološki nivo Igre. Pr. Devojka: „Opet odlaziš s drugovima?“ (socijalni nivo)/“Opet ćeš da kockaš?“ (psihološki nivo) Momak: „Kako to misliš opet?“ (socijalni nivo)/“Pazi da me ne zaustaviš.“ (psihološki nivo)
- Igre uvek uključuju momenat iznenađenja ili zbunjenosti. Nakon što se razmeni jedna ili nekoliko skrivenih transakcija, osobe se odjednom osete zbunjeno ili iznenađeno pošto nisu dobile ono što žele. Pr. Posle prethodno navedene komunikacije, momak ne ostane kući već demonstrativno ode (na rulet s drugovima).
* Ukoliko ste prepoznali neke od prethodnih stavki kod sebe, postoje šanse da ste nekada odigrali Igru sa nekom osobom.
U prethodnim primerima su navedene Igre koje igraju dve osobe i taj tip Igara je najzastupljeniji. Poseban tip Igara jesu one koje igraju tri osobe. Jedna od najpoznatijih igara u TA jeste Karpmanov trougao koji upravo sadrži skrivenu komunikaciju tri osobe koje su u određenoj relaciji.
Osnovne uloge Karpmanovog trougla su: Spasilac, Progonilac i Žrtva i one formiraju dinamičan trougao u kojem svaki akter nalazi svoje mesto u skladu sa svojim psihološkim karakteristikama. Karpmanov trougao je dosta zastupljen u porodičnim odnosima, ali i u poslovnim relacijama, prijateljskim odnosima ili bilo kojoj relaciji gde imamo tri aktera.
TA: Životne pozicije
Osnivač TA, Erik Bern, smatrao je da već mala deca već imaju određena uverenja o sebi i drugima, koja mogu biti negativna ili pozitivna. Na tim uverenjima počivaju tzv. životne pozicije. Svakog pojedinca karakteriše jedna od 4 životnih pozicija:
- Ja sam O.K. – Ti si O.K.,
- Ja sam O.K. – Ti nisi O.K.,
- Ja nisam O.K. – Ti si O.K. i
- Ja nisam O.K. – Ti nisi O.K.
Navedene (egzistencijalne) pozicije veoma snažno i uticajno formiraju i održavaju ličnost osobe, kao i njenu konstantnu percepciju sebe i okoline. Životne pozicije izgledaju dosta jednostavne ali, u isto vreme, u sebi kriju potencijal da kreiraju i održe najdrastičnije obrasce ponašanja, koji mogu naneti mnogo štete, kako osobi koja ih ima, tako i okolini.
Osobe koje poseduju poziciju Ja sam O.K. – Ti is O.K. veruju da su vredne ljubavi i podrške od strane drugih ljudi. Takođe, one veruju da su i drugi ljudi vredni poštovanja i da su pouzdani. Ova pozicija je naravno najprihvatljivija i predstavlja osnovu za pozitivne obrasce ponašanja. Cilj psihoterapijskog rada jeste približiti se ili sasvim ostvariti ovu poziciju.
Oni koji poseduju poziciju Ja sam O.K. – Ti nisi O.K. polaze od toga da je najpoželjnije ponašanje da se bude iznad drugih i da drugi zaslužuju samo ponižavanje. Dosta agresivnih obrazaca ponašanja proističe iz ove životne pozicije pa ove osobe, na prvi pogled, mogu izgledati kao pobednici. To nije tako jer usled negativnih ishoda sukoba koje same kreiraju često bivaju napušteni od ljudi iz svog okruženja.
Osobe sa životnom pozicijom Ja nisam O.K. – Ti si O.K. kreiraju svoje ponašanje i misli tako da su uvek žrtve i samim tim svoje potrebe stavljaju u funkciju drugih. Dosta loša slika o sebi daje prostor drugima za razne vidove manipulacija. Ova pozicija je veoma iscrpljujuća i dosta lako dovodi osobu u zonu depresije.
Pozicija Ja nisam O.K. – Ti nisi O.K. je najopasnija i ona je najpogodnije tlo za kreiranje stava da je život beskoristan i da je pun bola. Osobe sa ovom životnom pozicijom veruju da nisu vredne ljubavi i da svakako niko ne može ni da im pruži ljubav. Uz ovu životnu poziciju osoba odbacuje druge, ali i sebe što naravno vodi do osamljivanja i nihilističkih pogleda na život.
Sve prethodno pomenute životne pozicije nastaju u jako ranom detinjstvu i rezultat su odnosa deteta i njegove najbliže okoline (roditelja najčešće). Većina TA teoretičara smatra da se one formiraju od 3. do 7. godine života, mada postoje i oni koji misle da one nastaju čak tokom prvih meseci života.
Ipak, kao što je spomenuto, pozicije se mogu menjati tokom života. Svakako najpoželjnija promena je ka poziciji Ja sam O.K. – Ti si O.K.
U IntroSpectrum-u Transakcionu analizu (TA) primenjuje u radu MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik.
Mejl: milos.petrovic@introspectrum.rs
Telefon: 062 961 7533
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
milos.petrovic@introspectrum.rs
IntroSpectrum