San i njegove funkcije
Gotovo da nema osobe koja barem jednom u životu nije bila fascinirana pojedinim svojim snom. Bilo da su oni kratki i veoma jasni ili izuzetno dugački sa veoma nabijenim simboličkim značenjem, snovi nas nekada raduju, nekada plaše a nekada nam daju uvide koje nikada u budnom stanju ne bismo imali.
Kao začetak savremenog bavljenja snom uzima se momenat kada je Frojd objavio svoju knjigu „Tumačenje snova“, 1900. godine. Ovim delom je postavio korene naučnoj analizi snova.
Pored Frojda koji je snove tumačio iz ugla individualnog nesvesnog, veoma bitna imena vezana za ovaj fenomen su: Jung, koji je snove tumačio iz ugla kolektivnog nesvesnog i Sondi, koji je uveo i familijarno nesvesno.
Neurološkim istraživanjima je utvrđeno da čovek sanja u posebnom stanju spavanja, tokom REM faze sna (kada naše očne jabučice prave jako brze pokrete). Ova faza spavanja je univerzalna i javlja se kod svih ljudi nezavisno od porekla, starosti ili određenog životnog stila. Svaki čovek u proseku provede do 2h u REM stanju tokom spavanja. Iznenadno buđenje ljudi tokom REM faze može imati vrlo evidentne negativne posledice po raspoloženje i generalno mentalno zdravlje osobe.
Pored neurofizioloških, san ima i svoje psihološke funkcije. Neke od najbitnijih su:
- Snovi su „kraljevski put u nesvesno“, kako bi Frojd rekao i oni imaju funkciju da nas povežu sa našim „noćnim“ aspektima i da nam uspešno pokažu ili još uspešnije prikriju naše nesvesne tendencije ili stanja. Po Frojdu, svaki san je fasada, koja iza sebe krije duboko značenje.
- Po Jungu, snovi često vrše kompenzaciju tako što na lekovit način koriguju svesne aspekte preko aktivnosti nesvesnog. Ukoliko sanjamo da smo mnogo uspešniji nego što jesmo ili da radimo stvari koje u velikoj meri prevazilaze naše realne sposobnosti, tada naši snovi kompenzuju naš osećaj niže vrednosti ili nemoći.
- Funkcija sna koja je suprotna od prethodne jeste redukcija – san šalje poruku osobi da sebe u svesnom stanju precenjuje i da ima nerealno visoko mišljenje povodom nekih aspekata svog funkcionisanja.
- Prospektivna funkcija sna je možda najinteresantnija pošto predstavlja onaj „proročki“ momenat. Bitno je naglasiti da snovi naravno nisu proročanstva već oni nastaju i postoje u domenima svesti koji nisu pod tolikim pritiskom naših strahova, moralnih blokada ili logičkog rezonovanja i zbog toga nas oni često vode tamo gde želimo ili, češće, gde baš i ne želimo da idemo.
- Ukoliko nekim slučajem ne bismo sanjali, Frojd misli da bismo veoma polako i sigurno ulazili u ozbiljne psihičke probleme pošto bi naša psiha bila prepuna nedovršenih, nejasnih i izolovanih misli koje bi trajno štetile našem pamćenju i razmišljanju. Ovde vidimo narednu funkciju sna koja se odnosi na integraciju svesnog sadržaja u širi kontekst psihe svake osobe.
- Još je Aristotel govorio da snovi mogu imati dijagnostički karakter i da mogu ukazati na postojanje ili nastajanje raznih telesnih oboljenja.
- San ima takođe funkciju da pospešuje i ubrzava proces individuacije. Nesvesno koje je po Jungu „prirodno, beskrajno i moćno kao zvezda“ može kroz snove i njihovo značenje doprineti individualnom rastu i sazrevanju ličnosti.
- Na kraju takođe treba istaći da snovi imaju veoma važnu terapijsku i dijagnostičku ulogu u psihoterapijskom radu. Nekada jedan san i njegovo duboko tumačenje mogu unaprediti terapijski rad u izuzetnoj meri. Samim tim, analiza snova tokom psihoterapijskog rada može biti od ogromnog značaja.
Snovi koji se ponavaljaju
Uprkos tome da možemo sanjati jako upečatljive snove koje ćemo pamtiti celog života, ponavljanje jednog istog sna kroz vreme je fenomen koji najviše fascinira i zanima ljude. I iz psihološkog ugla posmatrano, ponavljanje sna je najindikativniji i najbitniji element u domenu bavljenja snovima i njihove analize. Čak su i primitivni narodi najveći značaj pridavali ovakvim snovima i shvatali ih kao jako bitne poruke.
Kao glavni razlog ponavljanja jednog istog sna javlja se uporan pokušaj naše psihe da se suočimo sa nekim veoma važnim problemom za koji naš svesni deo ličnosti ne želi da zna ili još nije spreman da ga „dotakne“. Nije redak slučaj da se isti san ponavlja u veoma velikim vremenskim razmacima i da svakog puta šalje različitu poruku osobi, shodno različitim životnim kontekstima u kojima osoba živi.
Snovi koji se ponavljaju tokom vremena su u većini slučajeva kratki i veoma upečatljivog sadržaja, koji na poseban način obuzima osobu nakon buđenja. Na sve to se naravno dodaje i činjenica da je osoba dodatno uznemirena pošto postaje svesna da dotičan san već ima u svom pamćenju.
Ovakav vid snova može čak biti „sakriven“ u sledu više naizgled različitih snova ali, ukoliko malo obazrivije analiziramo njihov sadržaj, možemo utvrditi da se kroz njih provlači ista tema ili čak isti prizori.
Jung opisuje snove koji se ponavljaju kao upozorenja svesnom delu psihe da u pozadini ili nesvesnom postoje sadržaji koji se zanemaruju, uprkos njihovoj ogromnoj bitnosti. On takođe izdvaja da veliku većinu snova jako brzo zaboravimo ali da postoje, sa druge strane, snovi koje pamtimo bez ikakvog zapisivanja ili analize. Upravo se u toj grupi nalaze snovi koji se ponavljaju.
Snovi se u velikoj meri ponavljaju u kriznim životnim situacijama pošto je svesnom delu psihe potreban podsticaj. Ovakav vid podsticaja je naročito potreban kada se osoba nalazi u situaciji, gde su naočigled iscrpljene sve mogućnosti koje bi joj pomogle u rešavanju velikog životnog problema. Nakon razrešenja, ovakvi snovi znaju momentalno da se povuku.
Snovi koji se ponavljaju, bilo da su upozorenje ili podsticaj, javljaće se sve dok u nesvesnom postoji urgencija da se određena tema otvori i obradi. Nisu retki fenomeni da neke osobe sanjaju jedan isti san od najranijeg detinjstva pa sve do poznih godina.
Adler pominje da ovaj tip snova u ogromnoj meri otkriva životni stil čoveka i da se u njima nalazi odgovor na naše najotpornije i najveće životne probleme. Po njemu, snovi koji se ponavljaju postaju simbol za osobu koja ih sanja i poseban pečat koji prodire duboko u dinamiku nesvesnog, predsvesnog i svesnog, kao i u njen osećaj vrednosti i pripadnosti.
Košmarni snovi
Košmarni snovi prate ljude od samog momenta kada je čovek počeo da sanja. Oni imaju izuzetno velik efekat na nas jer dovode do pojave parališućeg straha i panike. Većina ljudi je bar jednom u svom iskustvu imala san u kom ne može da se pomeri od straha, a da u tom trenutku treba da pobegne ili nešto uradi.
Frojd smatra da se u pozadini košmara krije potisnuta želja koju svesni deo ličnosti ne može nikako da prihvati, usled moralnih blokada ili rigidnosti ličnih stavova.
Po njemu, jako bitan element snova jeste cenzura, koja služi da održi spavanje tako što će potiskivati i zadržavati neželjene nesvesne želje daleko od predsvesnog ili svesnog stanja. Frojd dalje objašnjava da se strah u snovima javlja kada nesvesna želja postaje jača od cenzure i osoba u tom trenutku postaje svesna svojih neželjenih nesvesnih težnji. Ukoliko cenzura ne može da iskontroliše nesvesni sadržaj, intenziviraće strah do te mere da će naterati osobu da se probudi. Time neće doći do osvešćivanja zabranjenih želja iz nesvesnog.
Jung smatra da je svrha košmara uspostavljanje balansa između nesvesnog i svesnog dela osobe. On prilikom analize košmarnih snova često postavlja pitanje: „Koji se lični nedostatak kompenzuje ovim snom?“
Jedna od bitnih karakteristika košmarnih snova jeste da se većina njih mogu analizirati bukvalno (bez analize simbolike). Sa druge strane, analiza košmarnih snova zna nekada da bude veoma otežana zbog njihove fragmentiranosti, intenzivnosti i kratkog trajanja. Samim tim analizu mnogo olakšava stavljanje u kontekst više snova, koji se javljaju pre ili posle košmara.
Košmarni snovi se mnogo češće javljaju kod dece nego kod odraslih i to je maltene pravilo. Razlog tome je što je sadržaj nesvesnog intenzivniji a cenzura slabija zbog nezavršenog procesa psihičkog sazrevanja. Ukoliko odrasle osobe imaju česte košmare to je obično znak da je osoba u regresiji i da njome dominiraju infantilni nivoi funkcionisanja.
Jedna od bitnih karakteristika košmara jeste odsustvo kraja, tj. epiloga samog sna. To je dosta indikativan momenat i upućuje na prilično duboke konflikte, koje cenzura sna nikako ne sme prikazati osobi. Može se slobodno reći da košmarni snovi koji nemaju kraj i koji se ponavljaju imaju apsolutni prioritet prilikom psihoterapije koja je fokusirana na snove.
Na košmarne snove možemo gledati i sa pozitivne strane jer predstavljaju podstrek nesvesnog dela ličnosti da se određena promena desi, u službi očuvanja adekvatnog psihičkog funkcionisanja.
Zaboravljanje i pamćenje snova
S obzirom da svaki čovek provede skoro 2h tokom noću u REM fazi, postavlja se pitanje zašto neko ujutru zna svaki detalj sna a neko tvrdi da uopšte ne sanja. Pamćenje i zaboravljanje snova se svakako ne može svesti na banalno bavljenje fenomenom pamćenja pošto se ispostavlja da je prosta memorija nebitna, kad je reč o ovoj temi.
Frojd je prvi analizirao ove fenomene i u svojim delima je spominjao: snove, koji se odmah nakon buđenja “razliju” i snove, koje je analizirao kod klijenata a da su ih oni sanjali pre 20 godina. On je tvrdio da ako ne zabeležimo san odmah po buđenju, on će biti zaboravljen totalno ili parcijalno. Parcijalan zaborav je posebno interesantan pošto omogućava fantaziranje i izmišljanje sadržaja koji nedostaje.
Jung spominje da su česti slučajevi da osoba zaboravi san, čak i ako ga zapiše. On fenomen pamćenja i zaboravljanja snova najviše povezuje sa razrešenjem do kojeg se dođe ili ne dođe u samom snu. Naime, ukoliko neku problematiku ne rešimo – ona će se pamtiti odmah nakon buđenja.
Opšte gledano, do brzog zaboravljanja snova dolazi zbog otpora i potiskivanja, kao i zbog generalnog neobraćanja pažnje na snove.
Frojd ovde unosi čuveni element cenzure, koji u ovom slučaju koristi poslednju šansu da spreči da sadržaj nesvesnog izađe na videlo. Po Frojdovom iskustvu, nekada delić zaboravljenog sna može “odmotati” ceo sadržaj, ukoliko smo predani analizi. Uglavnom su najbitniji delovi sna upravo oni koji budu zaboravljeni, tako da nekada treba biti uporan u “odmotavanju” celokupnog sadržaja sna. Takođe, postepeno prisećanje bitnog sna može doprineti mnogo lakšoj analizi jer tokom dužeg vremenskog perioda možemo savladati mnoge otpore.
Ključni momenat zaboravljanja sna se dešava kratko pre buđenja ili čak u trenutku buđenja. Samim tim, otpor, cenzura i potiskivanje svoj posao najjače rade u tim momentima. Sve ovo dovodi do pretpostavke da osobe koje jako brzo zaboravljaju snove ili ih se nikada ne sećaju, ustvari nemaju hrabrosti da se suoče sa svojim nesvesnim sadržajem. Ove osobe znaju pokazati sklonost ka bežanju od teških situacija i u budnom stanju.
Uprkos tome što su pamćenje i prisećanje snova jako bitni i što trebaju biti ohrabrivani, ne treba insistirati po svaku cenu da se osoba seti zaboravljenih snova. Zaborav nekada može biti veoma funkcionalan i može raditi na očuvanju psihičkog integriteta osobe. Nekada osobe nisu spremne za bol koji će doneti određen prizor ili sitan detalj iz nesvesnog.
U kontekstu snova javljaju se tri vrste otpora:
- otpor da se san zapamti,
- otpor da se shvati i prihvati poruka sna i
- otpor da se sprovede akcija tj. uradi ono što san poručuje.
Ovo ukazuje na jaz i barijere koje postoje između nesvesnog i svesnog domena. Ipak, snovi se nalaze negde u sredini i predstavljaju jedinstven portal, koji je toliko uticajan i prisutan, ali u isto vreme nevidljiv usko fokusiranom oku budnog čoveka.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
milos.petrovic@introspectrum.rs
IntroSpectrum