Odmor nije puko odsustvo obaveza. Odmor je stanje u kom se nervni sistem oseća dovoljno sigurno da uspori.
Međutim, kad smo pod hroničnim stresom, organizam održava stanje pripravnosti. Time telo polako „zaboravlja“ šta znači usporiti.
Mnogi ljudi osećaju krivicu kada odmaraju. Najčešće to ide iz uverenja: „Vredim samo kad sam produktivan/na.“ Reč je o tzv. uslovljenom samopoštovanju – vredim, ali samo pod uslovom da doprinosim. Otuda su česte misli, poput:
- „Gubim vreme.“
- „Trebalo bi nešto korisno da radim.“
- „Nemam vremena za odmor.“
Problem nije nedostatak vremena već teškoća da sebi dozvolimo odmor.
Izbegavanje odmora može biti i način regulisanja emocija. Nekada ne stajemo kako bismo izbegli:
- neprijatne misli,
- osećaj praznine,
- suočavanje sa sobom.
Kada zastanemo, ono što potiskujemo kreće da izlazi.
Važna napomena: Telefon nije odmor. Mnogi slobodno vreme provode „skrolujući“ beskonačan niz informacija. Konstantna stimulacija samo otežava mentalni oporavak.
Tu leži odgovor na pitanje zašto nam mir ponekad deluje neprijatno.
Ako smo navikli na visok nivo stimulacije, tišina nam može delovati čudno. Zato je često potrebno naučiti telo i um da je usporavanje bezbedno.
Odmor je biološka i psihološka potreba. Kao što telo ne može stalno da bude fizički aktivno, tako ni psiha ne može uvek da bude u režimu rešavanja problema.
Odmor nije suprotnost produktivnosti. Odmor je uslov za dugoročnu otpornost.
Iako mnogi od nas su naučili da rade, postižu i da izdrže, ali paradoksalno, nisu naučili da zastanu, odmore; dobra vest je da se radi o veštini koju je moguće razvijati.
1. Prvi korak svakako predstavlja unošenje svesnosti:
Kada odmaram, da li se zaista opustim ili tražim novu stimulaciju?
Primeri „zamenskih“ stimulacija:
- „skrolovanje“ telefona;
- planiranje;
- traženje nove obaveze.
2. Za početak je dovoljno da sebi daš mikro-odmore:
Izdvoji dnevno 5 minuta:
- bez telefona;
- bez određenog cilja;
- uz usmerenost na telo (npr. svesno disanje).
Time nervni sistem bar privremeno izlazi iz „moda“ stalne aktivacije.
3. Uvedi aktivnosti koje stvarno obnavljaju.
Pitaj sebe: „Da li mi ova aktivnost stvarno prija ili mi samo odvlači pažnju?“
Obnavljajuće aktivnosti često uključuju: prirodu, kreativnost, laganu šetnju, bliske odnose, mir…
4. Tolerši dosadu.
Deluje ti da gubiš vreme kada je stimulacija na minimumu, ali mozak zapravo radi u drugom „modu“. Dobija prostor za:
- kreativno povezivanje ideja,
- obradu iskustava,
- emocionalnu regulaciju (Killingsworth & Gilbert, 2010).
5. Podsetnik:
Tvoju vrednost ne definiše tvoja produktivnost. Ako je odmor sastavni deo tvog dana, to ne znači da si lenja osoba. Odmor oporavlja resurse koji su ti potrebni. A odmor nije ni nagrada koja mora da se zasluži.
6. Uvedi rituale koji će biti prelazak iz obaveza u odmor:
- šetnja posle posla;
- presvlačenje;
- nekoliko minuta tišine;
- ritual čaja ili kafe.
Često vreme nije toliki neprijatelj odmoru. Često smo to mi, koji ga sebi ne dozvoljavamo.
Zato naučimo da zastanemo. Time ne gubimo vreme — već obnavljamo svoje kapacitete.
Piše:
dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
tanja.petrovic@introspectrum.rs
IntroSpectrum