Potisnute emocije nikada neće umreti. One su sahranjene žive i pojaviće se kasnije na puno ružnije načine. S. Frojd
Šta se dešava kada potiskujemo emocije?
Nemoguće je ispoljiti svaku emociju koju osetimo. Međutim, istraživanja pokazuju da dugotrajno potiskivanje emocija može imati psihološke i fiziološke posledice (Gross, 1998).
Šta je potiskivanje emocija?
Potiskivanje emocija predstavlja pokušaj da prikrijemo ili umanjimo spoljašnje ispoljavanje emocije nakon što se ona već pojavila.
Važno je razlikovati potiskivanje od emocionalne regulacije, koja podrazumeva širi skup strategija upravljanja emocijama (Gross, 1998; Gross & John, 2003).
Šta kažu istraživanja?
Osobe koje češće koriste potiskivanje emocija imaju veću verovatnoću da iskuse:
• viši nivo fiziološkog stresa;
• manje pozitivnih emocija;
• slabiji osećaj bliskosti u odnosima;
• niže zadovoljstvo međuljudskim odnosima (Gross & John, 2003).
Zašto je to tako?
Potiskivanje zahteva dodatni mentalni napor. Umesto da se emocija obradi, osoba ulaže kognitivne resurse u kontrolu njenog ispoljavanja, što može povećati psihološko opterećenje (Richards & Gross, 2000).
Da li je potiskivanje uvek loše?
Ne.
U pojedinim situacijama ono može biti korisno, na primer tokom hitnih intervencija ili u okolnostima kada je potrebno kratkoročno zadržati prisebnost. Problem nastaje kada postane dominantan i dugoročan način suočavanja sa emocijama (Bonanno, 2004).
Šta je zdrava alternativa?
Prihvatanje emocija – umesto da se borimo protiv onoga što osećamo, dozvoljavamo sebi da emocije postoje.
Kognitivna reinterpretacija – pronalaženje novog ugla gledanja na situaciju. Umesto da automatski verujemo prvoj misli koja nam se javi, zastanemo i pokušamo da sagledamo i druga moguća objašnjenja.
Fleksibilna emocionalna regulacija – koristimo različite strategije u zavisnosti od situacije, umesto da uvek reagujemo na isti način.
Savremena istraživanja pokazuju da ovakvi pristupi pomažu da se bolje nosimo sa emocijama, imamo stabilnije raspoloženje i kvalitetnije odnose sa drugima (Aldao, Nolen-Hoeksema & Schweizer, 2010; Webb, Miles & Sheeran, 2012).
Važno: Prepoznavanje emocije nije isto što i prepuštanje emociji.
Možemo:
✓ prepoznati emociju;
✓ prihvatiti da postoji;
✓ odlučiti kako ćemo odgovoriti.
Emocija ne određuje naše ponašanje — način na koji je regulišemo pravi razliku (Gross, 2015).
Dakle, emocije nisu problem. Način na koji se odnosimo prema njima može doprineti većem ili manjem psihološkom blagostanju. Razumevanje emocija predstavlja važan korak ka njihovoj efikasnijoj regulaciji.
Kako da se odnosimo prema emocijama na zdraviji način?
Potiskivanje nije jedina opcija. Postoje strategije koje nam mogu pomoći da emocije razumemo i regulišemo.
Koraci u emocionalnoj regulaciji:
1. Imenujte emociju.
Pre nego što pokušate da promenite način na koji se osećate, zastanite i pokušajte da odgovorite:
Šta trenutno osećam?
Samo imenovanje emocije može doprineti njenom lakšem razumevanju i regulaciji (Lieberman et al., 2007).
2. Zapitajte se šta vam emocija poručuje.
Emocije često nose informacije.
Na primer:
• tuga može ukazivati na gubitak;
• strah može signalizirati opaženu opasnost;
• ljutnja može ukazivati na povredu granica.
Cilj nije da svaka emocija bude „tačna“, već da istražimo šta nam govori (Barrett, 2017).
3. Napravite pauzu pre reakcije.
Između emocije i ponašanja postoji prostor. Kratak zastoj može pomoći da odgovor bude promišljeniji, a ne automatski. Nekada je dovoljno nekoliko sporijih udaha ili kratka šetnja (Gross, 2015).
4. Razlikujte emociju od ponašanja.
Možete osećati ljutnju…
…a ipak ne povisiti ton.
Možete osećati strah…
…a ipak uraditi ono što vam je važno.
Emocija nije isto što i reakcija
(Gross & John, 2003).
5. Budite radoznali prema sebi.
Umesto pitanja: „Zašto sam ovakav/ovakva?“ pokušajte da postavite pitanje: „Šta je dovelo do toga da se ovako osećam?“
Samosaosećanje i radoznalost često doprinose efikasnijoj emocionalnoj regulaciji od samokritike (Neff, 2003).
6. Kada potražiti podršku?
Ako emocije:
• dugo traju;
• značajno narušavaju svakodnevno funkcionisanje;
• dovode do povlačenja iz odnosa ili aktivnosti.
U tom slučaju, razgovor sa psihologom može biti koristan prvi korak. Traženje pomoći nije znak slabosti.
Za kraj…
Ne možemo birati koje će se emocije pojaviti.
Ali možemo učiti kako ćemo se prema njima odnositi.
Hvala što čitate i pratite naš sadržaj.
Naše objave imaju edukativni karakter i ne predstavljaju zamenu za psihoterapiju.
Piše:
dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
tanja.petrovic@introspectrum.rs
IntroSpectrum