U junu 2024. god. smo na društvenim mrežama pisali o „people pleaser“-ima, osobama koje teže da udovolje svima i o smernicama za rad na sebi za ovaj tip ljudi.

Da je „people pleaser“ kaže se za osobu koja je uvek na raspolaganju drugim ljudima, ne zna da im kaže Ne zbog čega, očekivano, često trpe njene lične potrebe.

Koji su simptomi ovog ponašanja?

1. Osoba se slaže u svemu sa sagovornikom. Ovde se, naravno, podrazumeva i slaganje sa stavovima koje osoba autentično ne deli sa sagovornikom. Ovakvo ponašanje ide iz želje da se svidi drugoj osobi i da po svaku cenu izbegne konflikt. Naime, osoba ne toleriše bilo kakvu mogućnost da se neko naljuti na nju.
2. Izvinjava se zbog stvari koje nisu njena krivica. Ova osoba se često oseća krivom zbog tuđih negativnih emocija i preuzima odgovornost za njih, čak i onda kada ni indirektno nije uticala na raspoloženje druge strane. Izvinjava se često, što neretko krene i nervirati druge ljude iz njenog okruženja.
3. Ne zna da kaže Ne (ne zna da postavi granice). Iako joj često ne odgovaraju prohtevi drugih ljudi iz okruženja, ova osoba im gotovo uvek izlazi u susret, ne znajući kako da ih odbije i strahujući da bi time narušila sliku o sebi. Oseća krivicu povodom potencijalnog odbijanja jer veruje da je dužna da se drugima uvek nađe pri ruci.
4. Zanemaruje sopstvene potrebe. Stalna težnja da se udovolji tuđim potrebama neminivno vodi do toga da osoba zanemaruje sopstvene. Na kraju dana bude iscrpljena brinući se o drugima, zbog čega često izostane ostvarenje ličnih ciljeva.
5. Svoju vrednost dovodi direktno u vezu s tim kako je drugi ljudi vide. Sve prethodno navedeno implicira da ove osobe smatraju da vrede samo ako se dopadaju drugim ljudima. To prerasta u imperativ da se svakom s kim dolaze u kontakt moraju dopasti (jer u suprotnom ne vrede).

Koji su najčešći uzročnici ovakvog ponašanja?

• Prošla (traumatska) iskustva – neki ljudi se počnu ponašati na opisan način jer veruju da će tako sprečiti ponovni loš tretman kom su bili izloženi u prošlosti;
• Nesigurnost – osoba veruje da će (samo) ovakvim ponašanjem doživeti prihvatanje od strane drugih ljudi;
• Nisko samopoštovanje – osoba veruje da se nikom ne bi svidela kad bi pokazala svoju autentičnu ličnost;
• Perfekcionizam – iz želje da se imaju savršeni odnosi sa drugima (bez konflikata), osoba klizi u preterano udovljavanje drugima;
• Učenje po modelu – osoba je kao modele u svom odrastanju imala važne osobe koje su se ponašale na sličan ili isti način.

Kako prevazići ova ponašanja (Perry, 2023)?

1. Osvestite svoj udeo odgovornosti u izborima koje pravite. Svaki put kad bez razmišljanja udovoljite zahtevu druge osobe, Vi zapravo previdite da je to momenat odluke, gde zapravo birate da li želite ili ne želite da drugome izađete u susret. Osvestite ovaj momenat i koliko god da je u početku teško, napravite izbor naspram svojih objektivnih mogućnosti.
2. Postavite lične ciljeve. Jasno i precizno definisanje sopstvenih ciljeva Vam može pomoći u jasnijem razlikovanju u kojim aktivnostima želite da učestvujete, a u kojima ne. To će Vam pomoći da lakše odbijete ove druge. Npr. ukoliko želite da se u narednom periodu više posvetite svojoj vezi, to Vam može pomoći da lakše odbijete zahteve koje stižu od drugih ljudi.
3. Postavite granice drugima, u svim oblastima života. Vođenje računa o svim sferama života, neminovno tera u adekvatno postavljanje granica. Ukoliko želite da Vam karijera napreduje, ali i da Vam ne trpe porodične, partnerska i prijateljske relacije, to će zahtevati da poštujete svoje radno vreme (tj. da ne radite prekovremeno i vikendima), ali i da lepo dozirate vreme koje posvećujete različitim odnosima u svom životu.
4. Krenite od malih koraka. Nije potrebno, a nije ni moguće, da svoje ponašanje odjednom i „preko noći“ promenite. Za početak, postavite sebi manje, dosežne ciljeve. Npr. da odbijete jedan zahtev koji do Vas stigne naredne sedmice, da odredite 2 večeri sedmično koje ćete posvetiti ličnim ciljevima i sl.
5. Dajte sebi vremena da razmislite. Umesto momentalnog odgovaranja na zahteve ljudi iz Vašeg okruženja, možete početi sa davanjem sebi dozvole da razmislite, npr. „Razmisliću pa ti javim sutra da li uklapam.“ ili „Volela bih da pre nego što ti obećam, vidim sa svojim partnerom kakvi su nam planovi za vikend.“
6. Tolerišite neprijatnost. Odbijanje drugih, nakon stalnog izlaženja u susret, na početku Vam može biti izuzetno neprijatno iskustvo, gde ste preplavljeni strahom od tuđe reakcije. Ne postoji način da Vam ne bude neprijatno. Zato nema puno smisla čekati taj trenutak. Umesto toga, iskustvo izlaganja će Vas uveriti da je većina Vaših strahova nerealna i da su posledice koje zamišljate u većini slučajeva katastrofizacije.
7. Osnažite sebe i okružite se ljudima koji Vas podržavaju. Kako budete menjali svoje ponašanje, tako će neminovno doći i do promena u Vašem okruženju. Neke relacije se mogu i završiti. No, ostaće one gde Vam je dozvoljeno da povremeno kažete Ne i gde je u redu da uvažavate i svoje potrebe, a to su zapravo kvalitetne relacije.

Piše:

Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

IntroSpectrum