„Overthinking“ (preterano razmišljanje) je fenomen gde osoba iznova i iznova brine oko proživljenih događaja, mogućih ishoda, sopstvenih misli, emocija, ponašanja…
Ovo stanje samo pobuđuje negativne emocije i ne vodi ni do kakve akcije. Samim tim, ovaj proces je najčešće beskoristan i narušava kvalitet života pojedinca.
„Overthinking“ nikako ne treba mešati s dubokim promišljanjem jer tu osoba vrši korisnu (samo)analizu koje ima određeno trajanje i koje, u jednom trenutku, rezultira integracijom iskustva, novim zaključcima i/ili preduzetim akcijama.
Kako se „overthinking“ najčešće manifestuje?
- Preispitivanje već donešenih odluka – „Šta bi bilo kad bi bilo?“
- Strah od neizvesne budućnosti – „Šta ako…?“
- Nemogućnost donošenja odluka zbog opsesivnog vaganja svake alternative…
- Preterana analiza tuđih ponašanja…
- Preterani fokus na traženje i analizu vlastitih grešaka, ali bez fokusiranja na njihovo rešavanje;
- Preterana briga oko stvari nad kojim se može minimalno ili čak ni malo uticati;
- Preterana samokritika: povodom svog izgleda, osobina, veština, postignuća…
- Problemi sa uspavljivanjem usled brige o raznim stvarima…
„Overthinking“ je gotovo uvek sastavni deo anksioznih i depresivnih stanja. Ono što nije sa sigurnošću utvrđeno jeste da li ovakav način razmišljanja vodi do spomenutih stanja ili je, pak, njihov simptom. Međutim, nešto što je svakako sigurno jeste da doprinosi održavanju ovih stanja.
Kako smanjiti „overthinking“?
Kao i u svemu, prvi koraci su svakako osvešćivanje i doslednost u rešavanju ovog problema. Sasvim prirodan deo procesa oporavka je da postoje usponi i padovi i to treba imati na umu, kako se ne bi gubila motivacija.
Tehnika „vreme za brigu“. Umesto da ceo dan posvetite vrtenju istih misli, odredite period u danu kada ćete „pretresti“ sve svoje brige. Npr. Od 20.30h do 21h. Čest strah ljudi koji opsesivno brigu je da „puste“ svoje brige (jer ih doživljavaju kao vid pripreme za potencijalno negativne scenarije ili veruju da će one smanjiti verovatnoću da se ti scenariji zaista dese). Ova tehnika im omogućava da pogledaju u svoje brige, ali je korisna zbog vremenskog ograničavanja tog procesa.
„Mindfulness“, kao i generalno tehnike kojima je za cilj da osoba ostvari kontakt sa sadašnji trenutkom (poput raznih tehnika disanja, autogenog treninga, meditacije…) su se pokazale korisnim za ovo stanje jer uče osobu kako da ne „odluta“…
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
IntroSpectrum