Ukoliko ste nekada bili u kontaktu sa osobom koja ima veoma visoko mišljenje o sebi, veoma je osetljiva na bilo kakvu kritiku i sklona je emocionalnim manipulacijama, postoje ogromne šanse da se pred vama našla osoba sa narcisoidnim poremećajem ličnosti.
Ovaj poremećaj svoj najdestruktivniji potencijal pokazuje u partnerskom odnosu. Osobe koje uđu u vezu sa “narcisom” često iz odnosa izlaze apsolutno emocionalno iscrpljene, veoma zbunjene i poprilično oštećenog samopouzdanja.
Ubedljivo najveći problem, kada je ovaj poremećaj u pitanju, jeste generalna teškoća ljudi da, iz više razloga, na vreme primete da osoba preko puta ima osobine “narcisa”. Na prvu loptu, “narcisi” izgledaju samouvereno, energično i privlačno i to je tako do prve situacije, kada se upravo sve te osobine dovedu u pitanje.
Ključni seting u kom se razvija potencijal za narcisoidno ponašanje jesu porodične relacije tokom odrastanja tj. odnos deteta i roditelja. Preterano zanemarivanje ili preterano hvaljenje deteta od strane roditelja može sasvim sigurno voditi razvitku ovog poremećaja.
Osnovni simptomi narcisoidnog poremećaja su:
- grandiozna osećanja povodom sopstvene bitnosti,
- potreba za konstantnom pohvalom i obožavanjem,
- osećaj da smo zaslužni za mnoge stvari,
- eksploatacija drugih ljudi bez empatije ili osećaja krivice,
- omalovažavanje, emocionalno ucenjivanje i manipulacija.
Postoje dve vrste narcizma.
- Adaptivni narcizam – Osobe sa adaptivnim narcizmom neće težiti povređivanju drugih i gledaće da se što bezbolnije uklope u prijateljski, partnerski ili bilo koji drugi odnos. One mogu delovati malo više samouvereno, ali to neće imati negativne efekte po okolinu.
- Maladaptivni narcizam – Dve najpoznatije i najučestalije forme maladaptivnog narcizma su grandiozni i vulnerabilni narcizam.
Grandiozni je usmeren na dominaciju, obožavanje od strane drugih, kao i iskorišćavanje drugih.
Vulnerabilni narcizam podrazumeva duboku osetljivost na kritiku, nisko samopouzdanje i često ispoljavanje pasivne agresije.
Kontakt sa narcisoidnom osobom može biti veoma izazovan na mnogo različitih načina. Nekada je najbolja opcija prosto izbeći kontakt, ali ponekad se dešava da zbog lične slabosti ili nekih objektivnih razloga, moramo ostati u odnosu. Spomenućemo neke smernice kako da nam taj odnos bude što lakši.
Glavna zamka koju nude narcisoidne osobe jeste iluzorna slika o njihovoj grandioznoj, perfektnoj i privlačnoj pojavi. U isto vreme, osobe koje to sve gledaju nemaju predstavu da je sve to uglavnom samo kompenzacija za ogroman osećaj inferiornosti. Samim tim, jedan od prvih izazova i zadataka jeste odupreti se fantaziji koju narcis nudi.
Narcisi gotovo uvek u odnos ulaze iz jasnog interesa, tako da je takođe jako bitno shvatiti koji je taj interes. Po pravilu, interes se uvek prikriva iza dominantne pojave i postaje drugoj strani jasan mnogo kasnije. Narcisima nikada ne treba partner već im samo treba obožavatelj. Što se pre to osvesti, šteta od odnosa će biti manja.
Deo nas koji najviše trpi kada smo u kontaktu sa narcisom jeste naše samopouzdanje. I upravo je možda najbitniji momenat u prekidu odnosa sa narcisom – rano shvatanje da se naše samopouzdanje sistematski narušava. Konstantan osećaj emocionalne i mentalne iscrpljenosti, kao i prisutnost zbunjenosti već su dublji znak da smo ušli u iluzorni svet narcisa.
Takođe, jako je bitno što pre shvatiti da naše želje i potrebe u odnosu sa narcisom neće biti uvažene. Zanemarivanje ili iskorišćavanje od strane narcisa nikako ne smemo ublažavati ili normalizovati. Životni stil narcisa se jako teško menja i postoje velike šanse da se on nikada neće promeniti, tako da bilo koja normalizacija – u isto vreme je samoosuda na dugu patnju.
Postavljanje zdravih granica sa narcisom je jedan od najvećih izazova. Sama definicija odnosa sa narcisom podrazumeva narušavanje granica a njihovo narušavanje uvek nanosi štetu onoj drugoj strani. Ukoliko su nam granice oslabljene ili ih nema, mnogo ćemo se lakše pretvoriti u sledbenika. Na prvu pojavu zahteva da uradimo stvari koje su nam neprijatne ili nas srozavaju, potrebno je da se odupremo.
Ono što jednu osobu čini “slabom” na narcise dosta često jeste osećaj manje vrednosti, nekompetentnosti ili potreba da našu vrednost “povećamo” prisustvom osobe koja dominira, šarmira i privlači pažnju. Upravo kao što mi mislimo da će neko da pomisli da nam je vrednost skočila ako smo sa narcisom, tako isto i narcis misli da će njegova vrednost skočiti ako će nekoga očarati i manipulisati.
Napuštanje narcisa, kao i period nakon izlaska iz odnosa sa njim, su gotovo uvek veoma kompleksni izazovi. Razbijanje iluzornog sveta, povratak samopouzdanja, kao i ponovna izgradnja granica mogu potrajati dugo. U tim momentima je jako bitno biti zajedno sa ljudima koji nisu u kontaktu sa narcisom i fokusirati se na svoje sposobnosti i vrline koje smo kod sebe cenili pre kontakta sa narcisom.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
IntroSpectrum