Krivica je možda jedna od najkompleksnijih emocija koje čovek može iskusiti. Na prvi pogled uvek jednostavna, ali dublje gledano ona sa sobom nosi brojne pozadinske psihološke procese, kao i samoprocenu, koja ovu emociju čini još složenijom.
Osećaj krivice nekada može trajati manje od minuta, dok nekad može trajati do kraja života. Nekada krivica samo malo utiče na naše svakodnevno funkcionisanje, a nekada je u stanju da promeni kako naše trajne navike, tako i sam karakter.
Krivicu definišemo uglavnom kao negativan osećaj prema samome sebi povodom lične procene da smo uradili nešto pogrešno ili nešto što je suprotno našem moralnom kodeksu. Veoma često krivica uključuje i negativnu procenu sopstvene vrednosti.
Osećaj krivice često sa sobom nosi utisak da smo zarobljeni, paralisani i da smo nekome dužni tako da sve to još dodatno dodaje na kompleksnosti same emocije. Krivica takođe može biti instrument kojim kontrolišemo nekoga putem dobro isplanirane manipulacije.
Možemo reći da postoje tri vrste krivice.
- Prvi tip je Etička krivica i ona predstavlja ono što velika većina nas smatra pod krivicom. Ovaj oblik se direktno oslanja na osećaj moralnosti, kao i na brigu o drugima. Potpuni akcenat je stavljen na saosećanje i visoku svesnost o osobi kojoj smo uradili nešto loše.
- Ne-Etička krivica je oblik krivice koji nije usmeren toliko na moralne principe osobe već prvenstveno na posledice čina. Ukoliko nekome učinimo nešto loše a više brinemo o posledicama po nas, onda u iskustvu imamo ne-etičku krivicu.
- Treći oblik krivice je Neurotična krivica i ona predstavlja veoma prenaglašen osećaj krivice u situacijama kada osoba sama interpretira okolnosti i shodno svojim uverenjima uveličava efekte krivice. Ovaj vid krivice takođe obuhvata osećaj da smo krivi a da za to ne postoji ni jedan jedini razlog.
Krivica može biti resurs koji nas pokreće da se promenimo, ali takođe i zid koji nas polako udaljava od zdravih navika i normalnog života.
Kad je reč o efektima krivice, često mogu biti opasni po nas. Dok sa jedne strane, osećaj krivice govori da se držimo i ne odustajemo od opštih ili ličnih moralnih principa, sa druge strane, on može sistematski da nas uništava.
Neki od ekstremnih efekata intenzivne krivice su: poremećaji spavanja, poremećaji ishrane, pad životne energije, anksioznost, depresija, samokažnjavanje raznih oblika, uskraćivanje zadovoljstava… Sva ova ponašanja u suštini žele na neki način da isprave grešku, da vrate vreme…
Postoje brojni načini putem kojih se može umanjiti ili eliminisati jak i iscrpljujuć osećaj krivice. Dosta je česta situacija da su trajanje krivice i svi efekti koje je ona proizvela mnogo veći problem od same situacije, u kojoj se ona javila.
Krivica se najlakše može sprečiti tako što svoje ponašanje držimo pod kontrolom i delamo iz humanog ugla, činimo dobro ako se nađemo u situaciji da nekome trebamo ili, generalno, ne činimo loše stvari drugima. Problem sa sprečavanjem krivice nastaje kada ne možemo da kontrolišemo spoljašnje faktore i kada nas ti isti faktori stave u teške ili moralno bezizlazne situacije.
Kada su u pitanju prevazilaženje i ublaživanje krivice najkorisniji su sledeći pristupi:
- Detaljna analiza same situacije koja nas je navela da se osećamo krivim. Često se dešava da osoba pod jakim uticajem emocija ne shvata na pravi način samu situaciju, koja je dovela do osećaja krivice. Novi osvrt na situaciju često može promeniti pogled na to da li smo uopše krivi za bilo šta.
- Biti otvoren po pitanju svojih osećanja. Osećaj krivice je mnogo teži kada biva učauren u nama. Ukoliko se poverimo nekome ili pokažemo da se osećamo krivim, možemo značajno umanjiti štetne efekte.
- Krivica ponekad dovodi do velike napetosti, tako da bilo koja tehnika relaksacije može biti korisna.
- Ubedljivo najbolji način suočavanja sa krivicom jeste transformacija krivice u motivaciju za činjenje dobrih dela. Jaka krivica može biti ogroman energetski izvor iz kog izlazi motivacija usmerena ka humanim ili generalno pozitivnim delima, koja mogu unaprediti živote mnogih ljudi.
- Pravilno shvatanje fenomena kontrole umnogome olakšava redefinisanje situacije koja je dovela do osećaja krivice. Važno je znati šta je do nas a šta do okolnosti, kao i da li smo voljno ili prinudno prekršili svoje moralne principe.
- Ulazak u sličnu ili istu situaciju u kojoj je nastao osećaj krivice, ali sa imperativom da se ponesemo drugačije, takođe dosta utiče na smanjivanje osećaja krivice.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
IntroSpectrum