Etički kodeksi postoje kako bi prvenstveno zaštitili klijente i očuvali profesionalni odnos. Samim tim, od neprocenjivog značaja je poznavanje i poštovanje etičkih pravila u psihoterapiji.
- Princip poverljivosti.
Psihoterapeut ne sme deliti informacije iz terapijskog procesa sa bilo kim (porodicom, partnerom, prijateljima ili kolegama), bez saglasnosti klijenta.
Izuzetak: kada postoji ozbiljna opasnost po život ili bezbednost klijenta ili nekog iz njegovog okruženja.
- Dvostruki odnosi nisu dozvoljeni.
Terapeut ne može da bude istovremeno: prijatelj, poslovni partner, član porodice, nadređeni ili podređeni ili osoba sa kojom postoji drugi blizak odnos.
Takve situacije mogu narušiti objektivnost i bezbednost psihoterapije.
- Zabranjen je bilo koji vid iskorišćavanja klijenta.
Psihoterapeut ne sme koristiti svoj položaj radi: finansijske koristi, lične promocije, emotivne podrške za sebe, ostvarivanja ličnih interesa na račun klijenta.
Odgovornost za granice uvek je na psihoterapeutu.
- Romantični i seksualni kontakti nisu prihvatljivi.
Etika psihoterapije zabranjuje romantične ili seksualne odnose između psihoterapeuta i klijenta zbog neravnopravnog odnosa moći i mogućnosti ozbiljne štete za klijenta.
- Nije dozvoljeno raditi izvan svojih kompetencija.
Ako psihoterapeut nema dovoljno znanja ili iskustva za određeni problem, nije etično da nastavi rad bez dodatne edukacije, supervizije ili upućivanja drugom stručnjaku.
- Nije dozvoljeno nametati lične stavove.
Psihoterapeut ne sme da nameće: politička uverenja, verske stavove, moralne vrednosti, životne izbore ili odluke.
Uloga terapeuta je da pomogne klijentu da donese sopstvene odluke, a ne da odlučuje umesto njega.
Profesionalne granice, poverljivost, poštovanje autonomije i odgovorno ponašanje nisu formalnost – oni su osnova sigurne i kvalitetne psihoterapije.
Piše:
Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
tanja.petrovic@introspectrum.rs
IntroSpectrum