Empatija je najverovatnije najlepši termin u psihologiji. Pored toga, empatija je takođe i jedna od najplemenitijih pojava kojom se psihologija bavi. Ona je preduslov mnogih lepih iskustava, kao i kvalitetnih međuljudskih odnosa.
Predmet rasparave može biti koje je iskustvo lepše – osetiti kako je neko empatičan prema nama ili pružati nekome osećaj empatije. Bilo kako bilo, ova veština, ili sa druge strane moć, predstavlja temelje toplih i dubokih ljudskih odnosa.
Empatija je sposobnost da emocionalno razumemo kroz šta drugi ljudi prolaze, vidimo situaciju iz njihovog ugla i da zamislimo sebe u toj istoj situaciji. Situacije mogu biti loše, ali veoma često i lepe. Znati se radovati sa nekim takođe je znak empatičnog ponašanja.
Magija empatije se sastoji u tome da u procesu emocionalnog i racionalnog stapanja sa osobom, “empata” (za razliku od osobe preko puta) nastupa iz sigurne i mirne zone i samim tim može pokazati osobi preko puta kako iskrenu emociju, tako i potrebnu podršku.
Empatične osobe možemo prepoznati po tome što: aktivno i fokusirano slušaju druge, dobro “čitaju” neverbalne znake drugih, često su okruženi drugim ljudima, druge osobe im se mnogo lako i često otvaraju, ali takođe i često bivaju preplavljeni tragičnim događajima, češće su mentalno iscrpljeni od strane drugih jer ne uspevaju da postave jasne granice u odnosima.
Najčešće se pominju tri vrste empatije:
- Afektivna empatija je sposobnost dubokog razumevanja emotivnog stanja druge osobe, kao i adekvatno reagovanje na određeno emotivno stanje. Ovaj vid empatije je dosta intuitivne prirode i fokusira se na osećanja. Uglavnom se često poistovećuje sa samom pojavom empatije.
- Somatska empatija podrazumeva fizičku reakciju “empate” povodom određenog iskustva, koje neko ima u tom trenutku. Ukoliko primetimo da je neko jako osramoćen ili da trpi ogroman bol, “somatske empate” mogu osetiti mučninu, mogu se preznojavati ili osetiti bol u istom delu tela kao i osoba preko puta.
- Kognitivna empatija predstavlja jako dobro “čitanje” mentalnog stanja osobe preko puta. Ovaj vid empatije uključuje sposobnost da dobro procenimo kroz koji tok misli prolazi osoba u određnoj situaciji. Jako bitan faktor kod kognitivne empatije jeste široko životno iskustvo, kao i dominacija racionalnog sagledavanja situacije.
Kako biti empatičan prema drugima?
Pored toga što empatično reagovanje kod nekih osoba može delovati kao da je “urođeno”, ono takođe može biti i naučeno. Kao i svaka međuljudska interakcija, empatija poseduje elemente koji mogu biti ciljano usvajani i kasnije razvijani.
S obzirom da se iza fenomena empatije krije određen “skill set”, u ovoj objavi ćemo se preciznije fokusirati upravo na neke od veština i ponašanja koje od nas mogu napraviti “empate”. Empatija se maltene uvek uči, a retko kad dolazi kao dar…
- bitna veština jeste uvežbavanje pravilnog slušanja osobe preko puta. Pravilno slušanje se sastoji od: potpunog fokusa ka osobi koja je preko puta nas, odsustvo prekidanja druge osobe, odsustvo osuđivanja osobe, davanje sitnih verbalnih ili neverbalnih znakova da pratimo priču, kao i postavljanje potpitanja u vezi problemske situacije.
- Praćenje neverbalnih signala, kao i govora tela osobe. Neki neverbalni signali na koje se fokusiraju osobe sa razvijenom empatijom su: facijalna ekspresija, kontakt očima i prepoznavanje da li je osoba ushićena ili iznurena, glas osobe može varirati i tako otkrivati da li se osoba šali ili je ozbiljna, stav tela koji je u grču ili je opušten takođe dosta govori o stanju osobe.
- Prihvatanje sopstvene ranjivosti je od jako bitnog uticaja kada je empatija u pitanju. Ono se izgrađuje tako što: ne shvatamo ranjivost kao slabost već kao priliku da budemo hrabri i da se drugima otvorimo, otvoreno pričamo o svojim emocijama, ne oklevamo da iskažemo svoje potrebe, prihvatamo svoje nesavršenosti i ne izgledamo rezervisani prema drugima.
- Razvijanje emoconalne inteligencije. Sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih emocija i upravljanje njima na najoptimalniji način predstavlja možda i najključniji segment empatije. Ukoliko ovladamo tehnikama upravaljnja stresom, postanemo introspektivni ili budemo neopterećeno svesni sadašnjeg trenutka, mnogo ćemo autentičnije ispoljiti empatiju.
- Prihvatanje različitosti i drugačijih perspektiva na stvari. Ispred nas neće uvek biti ljudi koji su nam slični i koje lako možemo razumeti. Izlaganje novim situacijama i pogledima na svet, uživljavanje u umetnost i fiktivne karaktere iz filmova ili priča, kao i preispitivanje sopstvenih uverenja o životu mogu veoma pozitivno uticati na iskazivanje empatije.
Pored spomenutih veština, postoje i mnoge druge koje pospešuju empatiju i od nas prave osobe koje su tu, prvo da razmeju, a zatim i da konkretno pomognu. Empatija je vezivno tkivo kvalitetnih ljudskih odnosa i kao takva uvek treba biti, ako ne imperativ, onda barem preferencija svih nas.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
IntroSpectrum