Većina ljudi, prolazeći kroz svakodnevna iskustva, veruje da svoja ponašanja i reakcije bazira na spontanim, slobodnim i odgovarajućim reakcijama.
Onog momenta kada shvatimo da nam se neke reakcije ili ponašanja ponavljaju i da ometaju naše funkcionisanje, postoje znatne šanse da iz naše dubine određeni „drajver“ preuzuma kontrolu nad nama.
Kako nastaju „drajveri“?
Nastaju pod manje ili više direktnim uticajem roditelja tokom detinjstva. „Drajveri“ počinju kao zahtevi koje smo dobijali kao deca, da bi se kasnije pretvorili u skrivene elemente operativnog sistema koji nas kontroliše.
Koji „drajveri“ postoje?
Transakciona analiza je izdvojila 5 primarnih „drajvera“ i svaki ima svoju posebnu genezu i način kako se manifestuje.
- Budi savršen!
- Udovolji drugima!
- Trudi se jako!
- Budi jak!
- Požuri!
Budi savršen je „drajver“ koji nam ne daje pravo ni na jednu grešku. Osećamo se prihvaćeno i vredno samo ako su nam rezultati perfektni. Ovaj „drajver“ jako iscrpljuje i kreira ogromne probleme kada stvari nisu pod našom kontrolom.
„Drajver“ Udovolji drugima tera nas da uvek favorizujemo tuđe potrebe i da sebe stavljamo u funkciju “servisa” za druge. Naša vrednost i samopouzdanje u rukama su drugih, koji prosto jesu ili nisu zadovoljni našim udovoljavanjima.
Trudi se jako je „drajver“ koji sav fokus, tokom bilo koje akcije, stavlja na proces i maltene potpuno zanemaruje cilj. Osobe sa ovim „drajverom“ sebe vrednuju samo ako pružaju ogroman trud i ako uvek daju sve od sebe. Mučenje postaje način da pokažemo da vredimo, kako sebi, tako i drugima.
Budi jak je „drajver“ koji se najčešće odnosi na emocionalnu snagu i zahtev da moramo na tup ili pasivan način istrpeti fizičku ili psihičku bol. Ovaj „drajver“ je opasna zamka jer nam kreira zabranu na bilo kakvu slabost i ujedno šalje poruku drugima da možemo sve izdržati.
„Drajver“ Požuri se zasniva na skolonosti da brzinu poistovetimo sa efikasnošću. Od nas je zahtevano da brzo pokažemo rezultat i obuzima nas nemir čim nešto treba da se uradi.
Proces mišljenja je skraćen i cilj postaje opsesija, koja nas često blokira.
„Drajveri“ uvek po pravilu prvo “operišu” skriveno, da bi nam se kasnije prikazali kroz simptom, u vidu sagorevanja, nekontrolisanog besa, osećaja bezvrednosti itd. Osvešćivanje i “uklanjanje” „drajvera“ često izgleda kao uklanjanje parazita.
Piše:
MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik
IntroSpectrum