U decembru smo na društvenim mrežama pisali o nekim zanimljivim konceptima u psihologiji: samoispunjujućem proročanstvu, paradoksu izbora, Barnum (Forerovom) efektu i F. O. M. O.-u.

Samoispunjujuće proročanstvo

Šta je samoispunjujuće proročanstvo?

Fenomen, prepoznat u psihologiji, koji ukazuje na to da imamo određeni stav a potom vrlo aktivno učestvujemo u tome da svojim ponašanjem izazovemo ishod koji potvrđuje naš prvobitni stav.

Kako tačno izgleda taj proces?

1. Imamo određene pretpostavke tj. očekivanja (npr. da se određenoj osobi ne dopadamo);
2. Naša očekivanja direktno utiču na naše ponašanje (prema konkretnoj osobi zauzimamo gard, slabo joj se obraćamo, rezervisano odgovaramo);
3. Osoba reaguje na naše ponašanje na način na koji smo očekivali (nije motivisana za produbljivanje razgovora sa nama);
4. Na osnovu toga mi izvodimo zaključak da je naša prvobitna pretpostavka tačna.

Šta kažu istraživanja ovog fenomena?

Čuvena je studija Rozentala i Džejkobsona (1968) gde je deci vršena procena sposobnosti a potom je učiteljima rečeno da su neki od njihovih učenika pokazali nadprosečnu inteligenciju na testiranju. Učiteljima nisu date tačne informacije već su nasumično odabrani učenici za koje im je to rečeno.

Time su kod učitelja stvorena očekivanja prema toj konkretnoj deci i oni su zaista promenili svoje ponašanje prema njima: više su im se obraćali, više pitanja postavljali… Takvo ponašanje učitelja je kod te dece pobudilo veću sigurnost u sebe i interesovanje za predmete. Ovo je dovelo do toga da su zaista do kraja školske godine pokazala objektivni značajan napredak na testovima sposobnosti.

Ovo istraživanje je time pokazalo koliko je važan naš pristup deci. Ako verujemo u njih i pružamo im prostora za napredak i usvajanje novih veština i sposobnosti, najverovatnije će se to i dogoditi.

Nažalost, važi i obrnuto. Prilikom prvih neuspeha, govoreći deci: „Ti nisi za jezike.“ ili „Anti-talenat si za matematiku.“, to će uticati na njihovu motivaciju i oni će zaista otežano usvajati ove sadržaje a mi ćemo na kraju reći da smo dobro procenili i da se to videlo još od malih nogu.

Ovaj fenomen je izrazito prisutan kad je reč o raznim stereotipima i predrasudama.

Npr. Za neku naciju mislimo da je agresivna. Prilikom kontakta sa pripadnikom te nacije već u startu se postavljamo agresivnije, rigidnije, oštrije. Sagovornik reaguje na takav naš pristup i sam agresivnije a mi time potvrdimo svoju početnu pretpostavku.

Ovo svakako ne znači: samo misli pozitivno i sve će biti o.k.

Ovo, pak, znači: misli realistično i to će uticati na tvoje ponašanje. Time ozbiljno povećavaš šansu da će biti sve o.k.

I za kraj, ovaj fenomen nam poručuje da je važno da sebi često postavljamo pitanje: da li ja nekako doprinosim svojim ponašanjem ovakvom ishodu? Nekad zaista ne doprinosimo ali prilično je veliki broj situacija i gde doprinosimo. Tu nam ostaje prostor za rad na sebi.

Paradoks izbora

Šta je paradoks izbora?

Jednostavno rečeno, što imamo više opcija – to nam je teže doneti odluku.

Ovaj koncept je kao takav definisao Beri Švarc, u svojoj knjizi, koja je izašla 2004. god.

Kako ljudi donose odluke?

Švarc navodi dva tipa ljudi, kada je reč o procesu donošenja odluka:

1. Tip ljudi koji žele da ispitaju sve opcije kako bi na kraju doneli najbolju moguću odluku. Npr. Osoba želi da otputuje na određenu destinaciju. Proverava sve agencijske ponude, upoređuje odnos cena i dužine putovanja, istražuje recenzije putnika i na kraju donosi odluku.
2. Tip ljudi koji definišu kriterijume koji su im važni i opredeljuju se za prvi izbor koji je „dovoljno dobar“ tj. koji zadovoljava njihove kriterijume a koji nije nužno najbolji mogući. Npr. Osoba odlazi u agenciju, kaže agentu koji kriterijumi su joj važni za putovanje i opredeljuje se za jednu od opcija koje joj agent nudi.

Koji tip ljudi biva pogođen paradoksom izbora?

Očekivano, prvi tip. Previše detaljno analiziranje i imanje suviše alternativa njihov konačan izbor čini mnogo težim, a ponekad i nemogućim.

Šta kažu istraživanja?

Možda najpoznatiji eksperiment koji se bavio ovom temom se tiče nuđenja uzoraka džema različitog ukusa u marketu (Iyengar & Lepper, 2000). U jednom scenariju, kupcima je ponuđeno 6 uzoraka, u drugom čak 24.

Rezultati su pokazali da, iako je puno više ljudi probalo kad je bilo ponuđeno 24 ukusa, mnogo manji broj kupaca je bilo u toj varijanti eksperimenta. Dakle, ljudi su se lakše odlučivali za kupovinu kad je bio ipak manji broj opcija.

Naredna istraživanja su pokazala da ljudi vole kad imaju izbor, ali da ta brojka ipak ne treba da pređe više od nekoliko opcija jer se, u suprotnom, dešava paradoks izbora.

Zato autori izvode smernice kad je reč o procesu odlučivanja:

• Smanjite broj opcija na nekoliko.
• To ćete postići ukoliko ne preterujete sa istraživanjem.
• Nakon donešene odluke, ne pratite nove opcije koje se pojavljuju.
• Posavetujte se sa nekim iz okruženja ko spada u tzv. drugi tip (oni koji traže dovoljno dobru a ne savršenu opciju).

Za kraj, dala bih jedan slikoviti primer ovog fenomena iz svog ličnog iskustva.

Dok bi se sestre i ja dvoumile satima šta ćemo obući za izlazak, mama bi znala da nam kaže: Ja sam imala 2 haljine i uvek sam znala šta ću da obučem. Vi imate 22 i nikad ne znate.

Mislim da se ovde radi o jednom iskustveno spoznatom paradoksu izbora.

Barnum (Forerov) efekat

Da li se prepoznajete u sledećem tekstu?

„…Imate dosta neiskorišćenih kapaciteta koje još uvek niste usmerili u svoju korist. Disciplinovani i samokontrolisani spolja, iznutra ste skloni brigama i nesigurnostima. S vremena na vreme sumnjate da li ste doneli pravu odluku ili učinili najbolju stvar. Preferirate izvestan stepen promene i različitosti, pa postanete nezadovoljni kada se osetite sputanim ili vas nešto ograničava… Obično ste ekstrovertni, dostupni i društveni, ali ima perioda kada se povučete u sebe ili postanete oprezni. Neki od vaših ciljeva imaju tendenciju da budu prilično nerealni.“

Ako se vodimo nalazima istraživanja, koji kontinuirano pokazuju gotovo isti rezultat, najverovatnije će 84% Vas smatrati da ga/je ovaj opis u potpunosti opisuje.

O čemu se ovde radi?

Psiholog Forer je svojim studentima dao test ličnosti, ali je zanemario njihove odgovore. Umesto procene na osnovu njihovih odgovora, dao je svima istu procenu (čije ste delove čitali na početku objave). Oni su potom na skali od 0 do 5 procenili koliko je procena tačna. Prosečna ocena studenata je bila 4,2. Kao što je već naznačeno, istraživanja dosledno pokazuju isti rezultat.

Ova tendencija kod ljudi da se lako prepoznaju u vrlo uopštenim opisima ličnosti, uz istovremeno zanemarivanje da se isti opisi mogu odnositi na bilo kog drugog čoveka, zove se Barnum efekat ili, po spomenutom psihologu, Forerov efekat.

Naredna istraživanja su pokazala da neki faktori naročito pogoduju javljanju ovog efekta:

1. Ako osoba koja se procenjuje smatra da se analiza odnosi isključivo na nju/njega.
2. Ako osoba koja se procenjuje veruje u autoritet osobe koja vrši procenu.
3. Ako se u proceni naročiti akcenat stavlja na pozitivnim crtama.

Ovakvi opisi nekad mogu da predstavljaju „mamac“ jer osoba stekne poverenje prema vršiocu procene te u narednim koracima poveruje i u razne vrste prognoza (npr. predskazivanje budućnosti). Ovo je naročito slučaj ako se osoba nalazi u nekoj životnoj neizvesnosti pa joj prija da dobije garancije.

Šta nam poručuje ovaj fenomen?

Prvenstveno da budemo kritični prema raznim vrstama procena kojima smo preplavljeni.

Možda nije loš način da kad imate kontakt s ovakvim opisom Vaše ličnosti, pre nego što poverujete, pitate prvu osobu do Vas da li se i ona pronalazi u istom sadržaju.

F. O. M. O.

Šta je F. O. M. O.?

Akronim od engleskog – Fear Of Missing Out, tj. strah od propuštanja prilika.

Konkretno, osoba strahuje da u sadašnjem trenutku propuštva iskustva, događaje, informacije, životne odluke koje bi mogle poboljšati kvalitet njenog života.

Npr. Odlučili ste da za vreme praznika ne idete nigde. Međutim, ulazite na instagram i vidite objave drugih ljudi koji su na Zlatiboru, u Beču, na Maldivima ili, pak, u krugu prijatelja se odlično provode u obližnjem klubu. A Vi ste kod kuće. I raste u Vama nelagoda. Da li je trebalo negde otići? Kakva iskustva i prilike propuštam time što ostajem kod kuće?

Istraživanja ukazuju na to da su ovom fenomenu više sklone osobe čije su bazične psihološke potrebe u nedovoljnoj meri zadovoljene.

U bazične psihološke potrebe ubrajamo:

1. Potreba za povezanošću sa drugim ljudima, ljubavlju i prihvatanjem.
2. Potreba za autonomijom, samostalnošću i uvažavanjem.
3. Potreba za kompetentnošću i ovladavanjem konkretnih znanja i veština.

Dakle, što se osećamo manje povezano sa drugim ljudima, manje nezavisno i uspešno, to ćemo pre biti skloni ovom fenomenu.

Kako se F. O. M. O. odražava na nivou ponašanja?

Osoba oseća konstantnu potrebu da bude u toku sa svime, kako ne bi propustila neku važnu priliku. To se najčešće manifestuje kroz:

• pojačano korišćenje interneta (konstantna pretraga novih informacija, vesti u svetu, ponuda za putovanja, poslove, edukacije…)
• stalno prisustvo na društvenim mrežama (praćenje prijatelja i njihovih iskustava, upoređivanje sa njima…)
• preterana dostupnost drugim ljudima (pristajanje na razne ponude i predloge)
• učestvovanje u velikom broju aktivnosti, zbog čega trpe neke sfere života (npr. zbog prisustva na svim žurkama, trpi uspešnost na fakultetu…)
• manjak sna
• …

F. O. M. O. i društvene mreže:

Nisu društvene mreže stvorile ovaj fenomen ali su ga učinile vidljivijim i zastupljenijim. Lak i dostupan uvid u tuđa (pozitivna) iskustva, kod rizičnih grupa stvara pojačanu potrebu za konstantnim proveravanjem sadržaja na društvenim mrežama, što dalje vodi u konstantno socijalno poređenje. Svesnost u postojanje toliko opcija, koje drugi ljudi koriste, vodi do nezadovoljstva, razočaranosti i generalnog pada energije.

Kako se onda postaviti?

• biti što češće u sada i ovde i usmeriti se na sve pozitivne aspekte života kakav vodimo (umesto usmeravanja na to šta sve propuštamo time što smo ovde a ne tamo negde, „gde je trava zelenija“).
• odrediti prioritete tj. napraviti selekciju među silnim alternativama koje nam se nude i usmeriti se ka onima koje zaista prepoznajemo kao svoje želje.
• svesti upotrebu interneta i društvenih mreža na optimum a umesto toga, dati prednost socijalnim kontaktima uživo.

Piše:

Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

tanja.petrovic@introspectrum.rs

IntroSpectrum