U novembru smo takođe na društvenim mrežama pisali o anksioznosti uopšteno, kao i o nekim specifičnim anksioznim poremećajima: panični poremećaj, socijalna anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Anksioznost

U kojim situacijama se javlja anksioznost?

Najčešće se javlja u situacijama neizvesnosti – iščekujemo nešto a nismo sigurni kakav će ishod biti. Npr. javni nastup, porođaj, putovanje, novi posao, početak emotivne veze…

Kako se anksioznost fiziološki manifestuje?

• Ubrzan rad srca;
• Preznojavanje;
• Knedla u grlu;
• Mišićna napetost;
• Mučnina;
• Suvoća usta…

Kako se anksioznost manifestuje na nivou ponašanja?

• Izbegavanje situacije koja je povod anksioznosti.
• Odlaganje suočavanja sa situacijom (tzv. prokrastinacija).
• Traženje potvrda od drugih ljudi da će sve biti o.k.
• Izostanak adekvatne pripreme za situaciju koja sledi.

Kako se anksioznost manifestuje na nivou razmišljanja?

• Katastrofiziranje situacije – smišljanje najgorih mogućih ishoda i ubeđenost da će se neki od njih ostvariti (npr. svi će mi se smejati na prezentaciji).

U današnjem svetu, gde vladaju pritisci u vidu vremenskih rokova, česte neizvesnosti po pitanju budućnosti, većina ljudi će osetiti anksioznost u određenim situacijama. Nije svaka anksioznost znak da imate neki od anksioznih poremećaja: panični poremećaj, socijalna anksioznost, fobije, generalizovana anksioznost, post-traumatski poremećaj…

Šta uzrokuje anksioznost?

1. Nasleđe;
2. Određene okolnosti u detinjstvu (odrastanje u kontinuiranoj neizvesnosti – npr. ratno stanje, siromaštvo; odrastanje sa preterano kritikujućim ili preterano obazrivim figurama…);
3. Nagomilani stres.

Šta održava anksioznost?

• Izbegavanje situacija kojih se osoba plaši;
• Iracionalna uverenja koja se nalaze u pozadini anksioznosti;
• Visoko stresan način života;
• Ne postavljaju se granice drugim ljudima (ne govori im se Ne), ali ni sebi (preterani angažman na poslu, u različitim ulogama – kao roditelj, partner/ka, ćerka/sin…)
• Različiti stimulansi (kofein, nikotin,…)
• …

U narednim objavama biće više reči o nekim od anksioznih poremećaja.

Važna napomena: Nemojte sami sebi da dajete dijagnoze već ako sumnjate na neki od anksioznih poremećaja, potražite mišljenje stručnjaka: (klinički) psiholog, sertifikovani psihoterapeut ili psihijatar.

Napadi panike

Šta je napad panike?

Intenzivan i preplavljući strah koji se javlja iznenada, bez očiglednog povoda. Obično traje par minuta, a retko se može javiti u talasima, više puta u razdoblju od nekoliko sati.

Kako se napad panike manifestuje?

• Ubrzan rad srca;
• Osećaj gušenja;
• Drhtavica;
• Preznojavanje;
• Mučnina;
• Doživljaj nestvarnosti sebe (depersonalizacija) ili sveta oko sebe (derealizacija);
• Trnci, topli/hladni talasi;
• Strah od ludila/umiranja…

Bar 4 od navedenih simptoma treba da budu prisutni, da bismo govorili o napadu panike.

Nije svaki napad panike potvrda da se radi o paničnom poremećaju. Za dijagnozu treba da budu zadovoljeni još neki, dodatni kriterijumi, a procenu vrši stručno lice.

Posle napada panike uvek prvo treba uraditi fizički pregled, kako bi se isključilo da se radi o nekim fiziološkim uzrocima.

Šta se ustvari desi tokom napada panike?

1. Osoba primeti neku od neuobičajenih telesnih senzacija.
2. Katastrofizira je tj. tumači je kao znak da će uslediti nešto strašno (doživeće infarkt, moždani udar, izgubiće kontrolu nad sobom, poludeće…)
3. Usled takve interpretacije pojačava se strah, a sa njim i telesne senzacije, što osoba pogrešno tumači kao dokaz da će se sigurno nešto loše dogoditi. Zbog toga panika dolazi do vrhunca.

Uprkos strahovima, u realnosti, napad panike NE dovodi do:

• Infarkta;
• Gušenja;
• Onesvešćivanja;
• Gubitka ravnoteže;
• Ludila;
• Gubitka kontrole nad sobom;
• Smrti.

Šta obuhvata RE&KBT tretman za napade panike?

1. Vežbe relaksacije – vežbe disanja, progresivna mišićna relaksacija.
2. Rad na iracionalnim uverenjima koja su u pozadini panike.
3. Desenzitizacija – rad na prihvatanju određenih telesnih senzacija.
4. Rad na ličnosti i stilu života – npr. perfekcionizam, nepostavljanje granica, potreba za apsolutnom kontrolom…
5. Prepoznavanje i izražavanje emocija – tuga, bes…
6. Po potrebi – lekovi (lekove prepisuje isključivo psihijatar).

Važna napomena: Nemojte da dajete sami sebi dijagnoze već ako sumnjate na neki od anksioznih poremećaja, potraži mišljenje stručnjaka: (klinički) psiholog, sertifikovani psihoterapeut ili psihijatar.

Socijalna anksioznost

Šta je socijalna anksioznost?

Intenzivan strah od mogućnosti da budete negativno procenjeni od strane drugih ljudi. Konkretno, osoba strahuje da će reći ili uraditi nešto zbog čega će je drugi ljudi doživeti kao glupu, slabu, anksioznu osobu… Usled toga, osoba najčešće izbegava situacije koje je plaše.

Socijalna anksioznost može da se odnosi na vrlo konkretne situacije:

• Javni nastup;
• Komunikacija s potencijalnim partnerom;
• Komunikacija s autoritetom;
• Ulazak u prostoriju punu ljudi;
• Pisanje ili poptisivanje dokumenata pred drugima (npr. na venčanju, na šalteru, prilikom preuzimanja pošiljki…);
• Telefonski razgovor;
• Jedenje pred drugim ljudima;
• Korišćenje toaleta na javnim mestima;
• …

Kada se socijalna anksioznost manifestuje samo u jednoj situaciji, govorimo o specifičnoj socijalnoj anksioznosti.

Kada se anksioznost odnosi na širok spektar socijalnih situacija, govorimo o generalizovanoj socijalnoj anksioznosti. Ovo je ujedno i češći oblik socijalne anksioznosti.

Šta obuhvata RE&KBT tretman za socijalnu anksioznost (Born, 2012)?

1. Vežbe relaksacije – npr. abdominalno disanje (disanje trbuhom).
2. Rad na iracionalnim uverenjima koja su u pozadini socijalne anksioznosti (Pr. „Ako progovorim, ljudi će mi se smejati!“ ili „Ako progovorim, svi će me izignorisati.“)
3. Fokusiranje na zadatak – npr. na sadržaj prezentacije umesto na svoju anksioznost i tuđe reakcije.
4. Izlaganje – u meri koja je osobi izazovna ali ne i preplavljujuća. Npr. U početku to može biti samo u mislima, da bi se kasnije prešlo na postepeno izlaganje u realnosti.
5. Treninzi socijalnih veština i asertivnosti – učenje socijalnih veština (kontakt očima, iniciranje razgovora, aktivno slušanje…) i zdrave komunikacije, gde se komuniciraju svoje potrebe, uz istovremeno uvažavanje tuđih.
6. Po potrebi – lekovi (lekove prepisuje isključivo psihijatar).

Važna napomena: Puno ljudi će se prepoznati u navedenim simptomima. U najvećem broju slučajeva se ipak ne radi o poremećaju. Zato nemojte da dajete sami sebi dijagnoze već ako sumnjate na neki od anksioznih poremećaja, potražite mišljenje stručnjaka: (klinički) psiholog, sertifikovani psihoterapeut ili psihijatar.

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

Šta je PTSP?

Intenzivna reakcija nakon teške traume. Pod traumom se podrazumeva iskustvo koje je izvan opsega normalnih ljudskih iskustava.

Primeri trauma koje mogu dovesti do ovakve reakcije: rat, prirodne katastrofe (zemljotres, poplave…), automobilske ili avionske nesreće, silovanje, nasilje izvršeno nad osobom ili članovima njene porodice…

Koji su najčešći simptomi kod PTSP-a?

• Ponovno proživljavanje traumatskog događaja – kroz „flešbekove“, snove…;
• Izbegavanje stimulusa koje osoba povezuje sa traumatskim događajem (pr. ukoliko je doživela saobraćajnu nesreću, osoba ne koristi više bilo kakav prevoz);
• Poremećaji spavanja, koncentracije, trzanje na iznenadni zvuk, razdražljivost…

Koji su još simptomi PTSP-a?

• Od proživljavanja intenzivnih emocija poput tuge, straha, besa, krivice do emocionalne otupljenosti.
• Problemi u socijalnom funkcionisanju;
• Gubljenje interesovanja za aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo;
• …

Neće svaka osoba koja u iskustvu ima traumu razviti PTSP.

Šta obuhvata RE&KBT tretman za PTSP (Born, 2012)?

1. Vežbe relaksacije – različite vežbe disanja.
2. Rad na uverenjima – npr. kod žrtvi je često prisutno neosnovana osećanje krivice i uverenje da su lično mogle da spreče da se trauma dogodi.
3. Grupe podrške – kontakt sa osobama koje su preživele slično iskustvo predstavlja specifičan vid podrške i osobi šalje poruku da nije sama.
4. Izlaganje – osoba se u sigurnim uslovima, uz podršku terapeuta, polako i postepeno izlaže stimulusima koje je povezala sa traumom a koji (više) nisu opasni po nju.
5. EMDR – specijalizovana psihoterapijska tehnika za rad sa osobama koje su preživele traumu.
6. Po potrebi – lekovi (lekove prepisuje isključivo psihijatar).

Važna napomena: Iskustvo traume i prisustvo pobrojanih simptoma nije dovoljno da bi se izveo zaključak da osoba ima PTSP. Potrebni su još neki, dodatni kriterijumi, koje procenjuje stručno lice. Zato nemojte da dajete sami sebi dijagnoze već ako sumnjate na neki od anksioznih poremećaja, potražite mišljenje stručnjaka: (klinički) psiholog, sertifikovani psihoterapeut ili psihijatar.

Piše:

Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

tanja.petrovic@introspectrum.rs

IntroSpectrum